Бивши високи представници поручили: Вријеме је за укидање ОХР-а

"Изненађујуће повлачење Кристијана Шмита с дужности Високог представника за Босну и Херцеговину отвара много више од питања насљедника. Оно тјера Европу да се суочи с неугодном геополитичком стварношћу: тридесет година након Дејтонског мировног споразума земља остаје заробљена у политичком лимбу формално суверена, али фактички и даље под међународним надзором", наводе поменути аутори, преноси faz.net.

Наводе да је институција Високог представника међународне заједнице била она ад хок институција која је обнову ратом разореног земље на великом дијелу пута успјешно провела. Без америчко европског ангажмана а у Савјету за проведбу мира били су заступљени и Русија, Јапан, Канада те Европска унија као главни спонзор проведба Дејтонског мировног споразума након 1995. године једва да би била могућа.

"Међутим, оно што је било замишљено као привремено рјешење за непосредно послијератно раздобље претворило се у трајно стање. Већ дуже вријеме ова цивилна институција, која је током година изгубила утицај и легитимитет, служи многим локалним политичарима истовремено као непријатељска слика или као сидро спаса и тиме их ослобађа обавезе демократских друштава да у властитој одговорности пронађу одрживе политичке компромисе", наводи се у тексту.

Истичу да је Русија постала регионални подстрекач немира и да би управо зато би било погрешно сада рефлексно именовати новог Високог представника и тиме наставити незадовољавајући статус кво.

"Међународна заједница прије свега Европска унија мора се упитати да ли овим кораком доиста промиче стабилност и самосталност или само конзервира управљану стагнацију", наводи се у чланку двојице дипломата.

Република Српска

Тадић: Декларација штити Дејтон од учињеног током афере "Кристијан Шмит"

Билд и Петрич наводе да уз то долази и темељито промијењена геополитичка ситуација.

"Док у државама западног Балкана дуготрајни пут према Бриселу губи на привлачности, међународни консензус о будућности Босне одавно је постао крхак. Русија већ годинама отворено одбацује улогу Високог представника с посебним областима и одавно је постала регионални подстрекач немира", наводи се у чланку.

Истичу да се сада и у Вашингтону оцртава одлучно трансакционалан приступ према Балкану.

Додају да се недавна пословна посјета Трамповог сина Бањалуци мора видјети као покушај успостављања још једног сумњивог пословног односа. Слично се већ догађа у Србији и Албанији и то уз очиту непоштивање европских правила и закона.

"Под овим условима насљедник одлазећег Високог представника једва да би имао већи легитимитет од свог претходника", истичу аутори.

Истичу да кључно питање зато није ко ће замијенити Кристијана Шмита, већ које реформе могу Босну успјешно приближити Европској унији.

"Јер није спојиво да Босна и даље без изгледа за пуни суверенитет и властиту одговорност остаје у сталном страном одлучивању, а истовремено треба кренути путем према Европској унији. На темељу темељите анализе тридесетогодишњег процеса изградње државе Европа стога треба стратешки нови почетак у Босни", наводи се у чланку.

Аутори истичу да нови почетак мора се темељити на два међусобно повезана елемента: с једне стране ради се о исправљању нефункционалног система владавине, а с друге стране о окончању међународног посебног надзора.

"Ова реформска агенда мора бити уско усклађена са постепеним приближавањем европским структурама. Притом се не ради о радикалном преуређењу Дејтонског система, него о реалним прилагодбама: одавно су пријеко потребне учинковитије структуре одлучивања, јасније надлежности и ограничавање сталних могућности блокаде", наводе Билд и Петрич.

Истичу да паралелно с тим затварање Канцеларије високог представника треба уско повезати с процесом приступања Европској унији.

"Услови које су Шмит и његови претходници годинама безуспјешно тражили као што је уређење државне имовине могли би се пренијети у одговарајућа поглавља приступног уговора. Тиме би се бескрајна расправа о томе припада ли Босна уопште Европи окончала на јасан начин.Уграђена у вјеродостојну европску перспективу Босна и Херцеговина би тако постала дио динамичког политичког пројекта", истичу аутори овог текста.

Додају да би то би био прелаз од међународног надзора према европској интеграцији.

"Повлачење Кристијана Шмита стога пружа дуго очекивану прилику да се међународна политика према Босни темељито промијени и то на европски начин. Босна и Херцеговина не треба бесконачно продужену међународну управу. Оно што овој земљи треба јест вјеродостојна европска будућност", закључују Билд и Петрич.

Ко су Билдт и Петрич?

Карл Билдт био је шведски премијер од 1991. до 1994. године те Високи представник за Босну и Херцеговину од 1995. до 1997. године.

Волфганг Петрич био је ЕУ посебни изасланик за Косово од 1997. до 1999. године те Високи представник од 1999. до 2002. године. Од 2022. године предсједник је Аустријског института за међународну политику.