Ћирило и Методије: Света браћа створила темељ да пишемо, читамо и стварамо на свом језику

"Њихов значај је у томе што су словенске народе увели у ред културних народа Европе, јер до тада су била само два језика – латински и грчки, као културни језици. Словенски језик је трећи културни језик у Европи, захваљујући Ћирилу и Методију", рекла је Биљана Бабић, декан Филолошког факултета УНИБЛ.

Ћирилицу су креирали најбољи ученици Ћирила и Методија, између 9. и 10. вијека, и од тада има непобитан континуитет. Нажалост, код већине Срба у посљедњих стотину година преовладава латиница, због чега струка поставља питање зашто смо запустили писмо које нас чини препознатљивима?

"Изузетно важно, имајући у виду овај вишестољетни период употребе ћирилице, да се ћирилица не потискује и да јој сви, не само ми који се бавимо језиком и писмом, него све културне установе придајемо значај", рекла је Бабићева.

Да има и оних који су свјесни важности његовања нашег писма и језика, показују и поједини бањалучки ресторани који су се од првог дана опредијелили на његовање традиције. Циљ им је да покажу да ћирилица може изгледати урбано и у духу садашњег времена.

Друштво

Ветерани Војне полиције обиљежили Дан четвртог батаљона

"Ћирилично писмо вам заиста даје ту ширину, за разлику од латинице, да можете себе да издвојите у односу на неки други локал. Кроз писану понуду јела и пића заиста можете на један онако традиционалан, а опет ненаметљив и модеран начин можете себе издвојити у односу на конкуренцију и да направите тај "вау" ефекат, како код домаћег становништва, тако и код туриста", рекао је Никола Микић, пословођа "Мале станице".

Од старих словенских рукописа до екрана паметних телефона, ћирилица је преживјела вијекове, ратове и промјене, а колико ће бити присутна у будућности зависи од тога колико ћемо јој мјеста оставити у свакодневном животу. Писмо није само начин на који пишемо, него и начин на који чувамо српску културу, језик и идентитет, а понекад је и једно слово довољно да покаже ко смо.