Аутор:
АТВКоментари:
0
Ученици деветих разреда широм Српске и ове године су на експерименталној малој матури остварили боље резултате него раније, нарочито из математике, али просјечна постигнућа и даље показују да је ниво знања испод очекиваног.
Према подацима Републичког педагошког завода (РПЗ) Републике Српске полагању је приступило нешто више од 98 одсто ученика.
"На републичком нивоу просјек ученика из српског језика је 59,86 одсто, из језика бошњачког народа износио је 52,02 одсто, док је просјек из математике био 40,80 одсто", навели су из РПЗ за "Глас Српске".
Истичу да је постигнуће на средњем нивоу и представља напредак у односу на претходне године.
"Ученици сваке године покажу бољи успјех на задацима из српског језика, односно језика бошњачког народа. Када је математика у питању, такође постоји напредак у односу на прошлу годину за 12 одсто", нагласили су из РПЗ-а.
Наглашавају да школе морају дефинисати слабе тачке и конкретизовати мјере за унапређење да би резултати школе били увијек бољи.
"Завод ће наставити да пружа подршку у смислу стручног усавршавања наставника и давања смјерница с циљем подизања квалитета наставног процеса", додали су они нагласивши да је у току прикупљање извјештаја школских комисија на основу којих ће бити израђени извјештаји на нивоу регија, а затим и извјештај на нивоу републике те анализа по предметима у оквиру које ће бити вршена и компарација са резултатима претходних провјера.
Предсједник Актива директора основних школа бањалучке регије Мирослав Попржен нагласио је да математика увијек има нижи просјек.
"Камо среће да и математика може имати висок просјек, али мислим да се то неће никад ни десити", рекао је Попржен за "Глас" и истакао да би успјех сигурно био бољи када би резултати мале матуре били рачунати при упису у средњу школу.
Истиче да би се тада ученици вјероватно више трудили и више се спремали за матуру и, наравно, сигурно би резултати били бољи.
Предсједник Актива директора основних школа са подручја Бијељине, Лопара и Угљевика Предраг Рачановић казао је за "Глас" да су резултати недовољни, али се чини да су реалност знања ученика.
"Незаинтересованост ученика је очигледна. Послије првих 45 минута напуштали су учионице, иако израда задатака траје два сата. Да су имали вољу и жељу да се потруде, сигурно би остали до краја и искористили расположиво вријеме", казао је Рачановић.

Свијет
Експлозија у фабрици папира: Више људи погинуло и нестало у Вашингтону
Додаје да се оваква ситуација понавља из године у годину, што отвара питање стварног знања ученика, али и њихове мотивације.
Предсједница Актива директора основних школа сарајевско-романијске и горње-подрињске регије Јелена Чанчар истакла је да је један од кључних проблема када је у питању експериментална матура тај што резултати не утичу на упис у средњу школу или на закључне оцјене.
"Ученици често нису довољно мотивисани. Постоји мишљење да би резултати били бољи ако би мала матура имала стварни значај за упис у средње школе, јер би се дјеца озбиљније припремала", закључила је Чанчарева за "Глас" и додала да ће се одговор на ово знати тек кад се стварно почне примјењивати.
Из Републичког педагошког завода Српске навели су да је експериментална мала матура у школској 2025/26. години реализована 13. и 14. маја 2026. године за ученике деветог разреда који завршавају основну школу по редовном наставном плану и програму.
"У складу с наведеним 13. маја је провјери из српског језика приступило 98,46 одсто, односно провјери из језика бошњачког народа 98,82 одсто ученика који изучавају овај језик у основним школама у Републици Српској. Провјера из математике је реализована 14. маја за 98,22 одсто ученика", навели су из РПЗ-а.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Свијет
1 ч
0
Република Српска
1 ч
1
Друштво
1 ч
0
Свијет
1 ч
0Најновије
08
29
08
20
08
19
08
04
08
03
Тренутно на програму