Морзеова азбука: Револуција у комуникацији која траје више од два вијека

Идеја комуникације на даљину помоћу кодова постојала је много прије телеграфа, који је ту замисао практично остварио уз помоћ електричне енергије, казао је историчар.

У 18. вијеку активно су спровођени експерименти о употреби електричне енергије у медицини, индустрији и многим другим областима. У неком тренутку, научници су почели да се питају да ли би било добро користити електричну енергију и за пренос информација, навео је он.

„Заиста, то је био први функционални електромагнетни телеграф на свијету. Међутим, због сложености уређаја било је тешко проширити његову употребу. Шилингов телеграф имао је исти проблем који је касније решио Морзе: за комуникацију је било потребно више жица. Уз помоћ Морзеове азбуке постало је могуће да се сва неопходна информација преноси у виду кода преко само једне жице“, истакао је Ђуљденко.

Наука и технологија

Комуникација китова уљешура има сличности са обрасцима људског говора

Занимљиво је да Морзе није био инжењер по професији, већ умјетник, једноставно га је занимало како функционишу струја и комуникација на даљину, примјетио је историчар.

Ђуљденко је подсјетио да су трансатлантски каблови прво били постављени између Велике Британије и Сједињених Америчких Држава како би се омогућила телеграфска комуникација. Научнике је занимало да ли сигнал може да се преноси преко дна океана, док су инвеститори у томе видјели прилику за зараду и ширење утицаја, додао је он.

„Испоставило се да су сигнали били ослабљени, каснили или никада нису стигли до другог краја кабла. Покушаји да се проблем ријеши појачавањем сигнала довели су до тога да су први каблови били оштећени, јер нису могли да издрже оптерећење“, казао је историчар.

Предност Морзеовог изума

У том погледу, Морзеов изум је имао значајну предност: омогућио је да се информације пакују тако да чак и при најнижој јачини сигнала могу бити примљене на другом крају — и да се и даље разумије шта се преноси, истакао је он.

„Алфред Вејл је дошао на идеју да се телеграфски знакови кодирају на ефикаснији начин. Пошто се слова у језику не појављују подједнако често, он је предложио да се они који се користе чешће представљају краћим комбинацијама тачака и цртица, а ређи дужим. Тако се штеди вријеме и убрзава пренос порука“, објаснио је Ђуљденко.

Овај приступ је у суштини био претеча модерних теорија о оптималном кодирању, које је тек средином 20. вијека формулисао Клод Шенон, док су Морзе и његови сарадници ту идеју већ практично примјенили много раније, додао је историчар.

Занимљивости

Астро-вибрације: Дан кад комуникација води до чаролије

„Са теоријског становишта, кључна смерница је принцип оптималног кодирања. Што се праксе тиче, колико ми је познато, за морзисте се често обучавају људи са добрим музичким слухом. То им помаже да јасно разликују сигнале и разлике између знакова“, констатовао је истраживач.

Правилна употреба

Како је указао, да би лакше запамтили код, морзисти користе условне фразе које асоцирају на звучање појединих знакова, на примјер, слово „м“ у Морзеовој азбуци представљају двије цртице, па га морзисти повезују са ријечју „мама“, као два дуга звука.

Према његовим ријечима, постоји проблем са Морзеовом азбуком: ако је слушате континуирано, није јасно гдје се један симбол завршава, а други почиње. Разлика између паузе и дугачке црте је само стотине секунде. Без музичког слуха, можете чути континуирани низ неразумљивих симбола, додао је.

Да би се Морзеова азбука правилно користила, потребна је фонетска азбука. Латинична и ћирилична морзеова азбука су прилично сличне, нарочито када је реч о најчешће коришћеним словима, објаснио је историчар.

Како је напоменуо, Морзеова азбука је универзалан језик који би требало да познају сви који раде на мору.

Он је подсјетио да је арктичку експедицију Умберта Нобилеа спасла Морзеова азбука. Чланови експедиције су се на дирижаблу упутили ка Сјеверном полу, али се летјелица срушила. Учесници су потом послали сигнал помоћи Морзеовом азбуком, који је ухватио совјетски радио-аматер Николај Шмит.

„Особе које би могле да се нађу у екстремним ситуацијама треба да науче бар основне команде, прије свега Ес-О-Ес (СОС). Када је сигнал слаб или је батерија при крају, најбоље што се може урадити јесте да се пошаље код СОС (... ——— ...) уз навођење координата“, закључио је историчар.

(спутник србија)