Комуникација китова уљешура има сличности са обрасцима људског говора

Ови китови комуницирају низовима кратких кликова, познатих као коде, а анализа је показала да могу да разликују "самогласнике" кроз краће или продужене кликове, као и кроз растуће или опадајуће тонове, користећи обрасце сличне језицима попут мандаринског, латинског и словеначког, пише Гардијан.

Како се наводи у раду објављеном у журналу Proceedings B, структура комуникације уљешура има "блиске паралеле у фонетици и фонологији људских језика", што указује на независну еволуцију. Додаје се да су њихове вокализације "изузетно сложене и представљају једну од најближих паралела људској фонологији међу животињским комуникационим системима".

Резултати су дио истраживања организацијеProject CETI (Иницијатива за превођење комуникације китова), која проучава уљешуре код обале Доминике с циљем разумијевања њиховог "језика".

Иако до педесетих година прошлог вијека није било јасно да уљешуре уопште производе звуке, савремене технологије, укључујући вјештачку интелигенцију, омогућавају дубље разумијевање њихове комуникације.

Наука и технологија

Застрашујући доказ о китовима убицама: Трагови зуба открили канибализам међу оркама

Оснивач и предсједник пројекта Дејвид Грубер оценио је да ово откриће показује да људи нису једина врста са развијеним комуникационим и друштвеним животом, додајући да уљешуре вјероватно преносе информације генерацијама већ више од 20 милиона година. Истраживање ових животиња отежава чињеница да роне и до 50 минута у потрази за храном, док на површини проводе свега десетак минута, када међусобно комуницирају у блиском контакту.

Иако њихов "говор" људском уху звучи попут морзеове азбуке, уклањањем пауза између кликова научници су уочили обрасце сличне људском говору, укључујући могућност мијењања "самогласника" како би се пренијела различита значења.

Лингвиста Гашпер Бегуш са Универзитета Калифорније у Берклију, који је предводио истраживање, истакао је да је сложеност комуникације уљешура већа него код других проучаваних животиња, попут папагаја и слонова. Он је навео да, упркос великим разликама у начину живота, постоје бројне сличности између људи и уљешура, укључујући друштвене везе, бригу о младима и заједничко учешће у порођају.

Истраживачи сматрају да би ова открића могла да приближе могућност потпуног разумевања, па чак и комуникације са уљешурама, а циљ пројекта ЦЕТИ је да у наредних пет година разумије најмање 20 различитих вокалних израза повезаних са понашањем попут роњења и спавања, преноси Танјуг.