Хоби који мијења мозак из коријена: Неуролог открива шта највише јача когнитивне функције

Према његовим ријечима, активно бављење музиком може ојачати мождане мреже и побољшати когнитивне функције. Опште је познато да је за здравље мозга важно да ум буде активан, да човјек рјешава загонетке, чита или учи нови језик, али неуролог Бајбинг Чен истиче да музика, односно активно бављење њоме, може бити посебно корисно.

Савјет неуролога

Др Бајбинг Чен, на интернету познатији као др Бинг, у видео-материјалу објављеном на ТикТоку детаљније је објаснио своју тезу.

Наука и технологија

Научници "оживјели" замрзнут мозак

„Неуронаука показује да музика може бити једна од најбољих ствари за ваш мозак“, рекао је. „Сви говоре да је музика добра за мозак, али кад би то било довољно, свако ко слуша музику био би геније.“

Појаснио је да највеће користи доноси активно бављење музиком.

„Неуронаука показује да највеће користи за мозак од музике не долазе од пасивног слушања, већ од активног бављења њоме. Када пјевате, свирате инструмент или плешете, ваш мозак истовремено активира више можданих мрежа. Таква активација готово цијелог мозга јача повезаност међу регионима и подстиче неуралну пластичност“, рекао је др Чен.

„Постоје стварни докази да учење музике може структурно мијењати мозак. Музичари обично имају јаче везе између лијеве и десне хемисфере кроз корпус калозум (corpus callosum), као и бољу слушну обраду и радну меморију“, додао је.

Здравље

Зашто мозак "затупи"? Ментална магла није дијагноза, али постоји

Међутим, то не значи да нужно морате почети да свирате инструмент.

„Ако нисте музичар, важно је како користите музику. Важно је да вас музика активно ангажује — било да учите да свирате нови инструмент, плешете уз сложене ритмове или пјевате у хору. Све то укључује пажњу, памћење и координацију“, објаснио је.

„Управо тај ментални напор јача ваше мождане мреже. Упоредите то с пасивном позадинском музиком док листате телефон или возите. Ваш мозак тада једва да мора да ради. Дакле, музика је сама по себи моћна, али користи за мозак долазе од учествовања у њој, а не само од слушања.“

Шта каже истраживање?

Његове тврдње подржава и студија објављена 2023. године у часопису Неуроимиџ: Репортс (NeuroImage: Reports). Истраживање је показало да слушање музике или свирање инструмента може помоћи у успоравању когнитивног пропадања у старијим годинама.

У студији су учествовала 132 здрава пензионера од 62 до 78 година који раније нису похађали часове музике дуже од шест мјесеци. Затим су укључени у шестомјесечну обуку свирања клавира и музичке едукације.

Утврђено је да такве активности подстичу пластичност мозга и доводе до повећања сиве масе, као и да омогућавају боље резултате у тестовима радне меморије. Први аутор студије, др Дамијен Мари, рекао је:

„Жељели смо људе чији мозгови још нису показивали промјене повезане с ранијим учењем музике. Наиме, чак и кратко искуство учења током живота може оставити трагове на мозгу, што би могло утицати на резултате.“

Професорка Клара Џејмс додала је:

„Након шест мјесеци утврдили смо сличне ефекте у обје групе. Снимање мозга открило је повећање сиве масе у четири мождане регије укључене у когнитивне функције вишег нивоа код свих учесника, укључујући области малог мозга које учествују у радној меморији. Њихови резултати побољшани су за шест одсто, а тај налаз био је директно повезан с пластичношћу малог мозга.“

(Индекс)