Само једна навика пред спавање може да спаси ваш мозак

Препорука је једноставна, али значајна: вечеру би требало да поједемо око три сата прије одласка на спавање. Ова навика може да помогне да боље спавамо, одржимо стабилан ниво шећера у крви и омогућимо мозгу да функционише ефикасније – и данас и дугорочно.

Градови и општине

Хорор у БиХ: Пронађене мртве овце, ријечи власника шокирале све

Шта заправо значи когнитивно здравље

Когнитивно здравље односи се на нашу способност да мислимо, учимо, памтимо и доносимо одлуке. Оно не утиче само на то како ћемо старити, већ и на то како се свакодневно сналазимо, колико смо фокусирани и како се носимо са стресом.

Другим ријечима, није важно само спречити деменцију у будућности, важно је како наш мозак функционише данас.

Бољи сан као темељ менталног здравља

Касни и обилни оброци могу да поремете сан. Готово свако је искусио како тежак оброк пред спавање „лежи у стомаку“ и отежава успављивање. Али проблем иде и дубље. Током сна мозак пролази кроз процес „чишћења“, уклањајући штетне материје које се повезују са болестима попут Алцхајмерове. Када је сан лош или испрекидан, овај процес није довољно ефикасан. Квалитетан сан, с друге стране, побољшава памћење и концентрацију већ сљедећег дана.

Србија

Тешка несрећа са смртним исходом: Мушкарац страдао на лицу мјеста

Стабилнији шећер у крви, боља концентрација

Нагли скокови и падови шећера у крви могу утицати на пажњу, памћење и менталне перформансе. Истраживања показују да особе које вечерају раније имају стабилнији ниво шећера и бољу метаболичку равнотежу. Разлог је и то што наш организам током дана боље користи глукозу, док касно узимање оброка ремети унутрашњи биолошки сат.

Више енергије за мозак

Мозгу је потребан стални доток кисеоника да би радио оптимално. Занимљиво је да вријеме оброка може утицати и на то колико кисеоника мозак добија. Комбинација ранијег оброка и физичке активности повезује се са бољом будношћу и менталним перформансама.

Није важно само када једемо, већ и шта једемо

Вечера може додатно да подржи рад мозга ако бирамо праве намирнице:

Масна риба (лосос, скуша) – богата омега-3 масним киселинама које штите мозак

Печурке – садрже једињења која имају заштитни ефекат на нервни систем

Орашасти плодови – природан извор мелатонина, хормона сна

Малине – могу допринети бољем памћењу

Сок од вишње – помаже квалитетнијем сну и смањењу упале

Србија

Да те убијем као кера: Напао људе који су дошли да помогну малом Николи

Вечера као мали ритуал за здравље мозга

Важно је и како једемо. Припрема оброка активира бројне менталне процесе, планирање, организацију и доношење одлука. Још боље је ако вечеру подијелимо са другима. Разговор, слушање и социјална интеракција додатно стимулишу мозак и смањују осјећај усамљености, који је познат фактор ризика за когнитивно опадање.

Мала промјена која може да донесе велику корист

Ако желимо да подржимо здравље мозга, није неопходно да правимо драстичне промјене. Довољно је да почнемо од једне навике – да вечерамо мало раније. Вечера три сата прије спавања може помоћи да боље спавамо, будемо фокусиранији и дугорочно очувамо менталне способности.

БиХ

"Новој жељезари" неће бити искључена струја

А можда је баш то најједноставнији корак ка јаснијем уму и квалитетнијем животу.

(еКлиника)