На данашњи дан спаљене су мошти Светог Саве: Тужан празник за Србе

Мошти Светог Саве пренесене су из манастира Трново у Бугарској у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви, задужбини краља Владислава, синовца Светога Саве.

Спаљивање моштију догодило се 1594. године, када је турски војсковођа Синан-паша наредио да се мошти Светог Саве пренесу из Милешеве у Београд и јавно спале као одмазда за устанак Срба против Османског царства. Његова намјера била је јасна: да застраши народ спаљивањем најпоштованијег свеца Српске православне цркве на што видљивијем мјесту.

Гдје су спаљене мошти Светог Саве?

У историјским списима наводи се да су мошти спаљене на брду Врачар. Међутим, тадашњи географски изглед Београда не одговара данашњем. Врачар није био развијен, а мјесто данашњег Храма Светог Саве било је мочварно подручје.

Неки историчари вјерују да је ломача заправо подигнута на Ташмајдану, који је тада био узвишица с које се могла видјети већа површина града, што се уклапа у Синан-пашину жељу да чин буде јавно доступан што већем броју људи.

У 19. вијеку Глигорије Возаревић, књижар и културни радник, тврдио је да је открио мјесто спаљивања моштију када је на периферији Београда пронашао стари дрвени крст непознатог поријекла. Замијенио га је новим 1874. године, а тај локалитет добио је име Возарев крст, данашњи Црвени крст.

Упркос тим неслагањима око локације, почетком 20. вијека одлучено је да се Храм Светог Саве изгради на врху Врачара, на мјесту за које се вјеровало да је симболично и духовно најзначајније. Данас овај храм представља једну од највећих православних светиња Балкана и централни споменик посвећен Светом Сави.

Још један свједок тих времена је Ташмајдан, који је у 19. вијеку био градско гробље. На том мјесту кнез Милош Обреновић је подигао цркву посвећену свом сину Марку, данашњу Цркву Светог Марка, још једну важну тачку у духовној мапи Београда, преноси Информер.