Аутор:
АТВКоментари:
3
Иран захтијева да бродови плаћају и до два милиона долара за пролаз кроз Хормушки мореуз. Због чега Египат и Панама имају право да наплаћују транзит кроз своје водене путеве, док Ирану то није допуштено?
Након што су се појавиле информације да Техеран наплаћује и до два милиона долара, односно око 1,7 милиона евра по броду, за „сигуран пролаз“ кроз Хормушки мореуз, свјетски медији извјештавали су о оптужбама на рачун иранског режима за изнуђивање и угрожавање глобалне енергетске безбједности, преноси Дојче веле (Deutsche Welle).
Тај мореуз, смјештен између Ирана и Омана, представља најважнији енергетски коридор на свијету. Прије избијања рата у Ирану, кроз њега је пролазила чак петина укупне свјетске нафте и гаса.

Свијет
Трамп: Нико неће контролисати Хормушки мореуз, санкције Ирану остају
Власти у Техерану оправдавају те намете као ратну одштету за губитке претрпљене током америчко-израелских напада, али и као накнаду за „навигационе услуге“, заштиту животне средине и појачану безбједност. Најављено је и састављање заједничког протокола са Оманом, према којем би бродови морали да траже посебне дозволе прије уласка у мореуз.
И док су поједине азијске поморске компаније и мањи оператери тихо пристали на таксу, велики глобални играчи то одлучно одбијају. Истовремено, Институт за проучавање рата (ISW) назвао је те таксе поморским „изнуђивањем“.
САД и Кина постигле су договор о заједничком противљењу тим наметима, преноси Ројтерс, позивајући се на званичнике америчког Стејт департмента, а ту праксу одбациле су и земље Перзијског залива.

Свијет
Иран у Ормузу има помоћ какву нико није очекивао
Стручњаци за поморско право истичу да постоје јасни разлози због којих Иран не може да наплаћује пролаз кроз Хормуз, док друге кључне тачке, попут Суецког и Панамског канала, то редовно чине.
Према међународном поморском праву, природни мореузи који служе за пловидбу регулисани су посебним правилима како би се заштитиле глобална трговина и слобода пловидбе.
Конвенција Уједињених нација о праву мора (UNCLOS) гарантује бродовима и ваздухопловима свих држава такозвано право на транзитни пролаз кроз међународне мореузе који спајају дијелове отвореног мора. Да би се пловидба сматрала транзитним пролазом, брод мора пролазити кроз мореуз без одлагања и без сидрења, осим у хитним случајевима.
Правила Конвенције Уједињених нација о праву мора изричито наводе да приобалне државе не смију ометати тај транзит. Оне могу наплаћивати само ограничене накнаде за конкретне услуге, као што су пилотажа, односно вођење брода, и тегљење.
Канали попут Суецког и Панамског вјештачки су водени путеви које су суверене државе изградиле и које одржавају уз огромне трошкове.
Египат од такси за бродове који користе 193 километра дугу пречицу кроз Суецки канал остварује годишњи приход од око четири милијарде долара. Цариградска конвенција из 1888. године, коју су потписале тадашње велике силе, изричито допушта египатским властима наплаћивање транзита ради покривања трошкова одржавања, рада и модернизације канала.

Свијет
Вашингтон и Техеран договорили отварање Ормуског мореуза за 30 дана
С друге стране, Управа Панамског канала, која управља тим прокопом изграђеним од стране САД, такође има дозволу за наплату на основу посебних међународних уговора. Панамски канал, довршен 1914. године ради спајања Пацифика и Атлантика, захтијева непрекидно и скупо одржавање, укључујући стално чишћење дна због муља и одрона.
Занимљиво је да оба та канала наплаћују таксе које су у просјеку упола мање од износа који сада тражи Иран.
Сиве зоне ипак постоје, па се пролазак кроз поједине мореузе, па чак и дијелове океана, понегдје наплаћује.
Русија, на примјер, наплаћује пратњу ледоломаца, пилотажу и услужне тарифе на Сјеверном морском путу дуж своје сјеверне обале. Та рута нуди знатно краћи пут између Европе и Азије него Суецки канал. Пролази кроз Сјеверни ледени океан и спаја Атлантик и Пацифик преко Баренцовог мора и Беринговог мореуза. Углавном се користи љети, када се лед отопи, а њоме најчешће плове бродови из Русије, Кине и Јужне Кореје. Москва велике дијелове те руте третира као своје унутрашње воде или подручја прекривена ледом, позивајући се на члан 234 Конвенције Уједињених нација о праву мора.

Свијет
Шта би могао да садржи меморандум Ирана и САД
Канада има сличне захтјеве за суверенитет над Сјеверозападним пролазом, морским путем кроз Канадски арктички архипелаг. Влада у Отави повремено разматра увођење такси, али наилази на оштро противљење Сједињених Америчких Држава.
Још један дугогодишњи примјер су турски мореузи. Босфор и Дарданели, који преко Турске спајају Црно и Средоземно море, регулисани су Конвенцијом из Монтреа из 1936. године. Према том уговору, Турска мора гарантовати слободан пролаз трговачким бродовима и може наплаћивати само минималне таксе за свјетионике и навигациону помоћ, али не и класичне транзитне накнаде.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.
Најновије
13
01
12
42
12
23
12
16
12
04
Тренутно на програму