Шта би могао да садржи меморандум Ирана и САД

Амерички предсједник Доналд Трамп рекао је у суботу да је мир са Ираном на дохват руке и да ће Ормуски мореуз поново да буде отворен, преноси "Блиц".

Република Српска

Додик: Радићемо на унапређењу квалитете живота мјештана Горње Пискавице

Обје стране говоре о “меморандуму о разумијевању” који би требало да утврди мапу пута за рјешавање свих преосталих спорних питања, иако је споразум још у фази израде, како је у понедјељак рекао амерички државни секретар Марко Рубио.

"Или ћемо постићи добар споразум или ћемо морати да се позабавимо тим питањем на други начин", рекао је он.

Шта је у меморандуму

Садржај меморандума за сада није познат.

Високи званичник америчке администрације рекао је ЦНН-у да оквирни споразум предвиђа рок од 60 дана за постизање коначног договора.

Регион

Мушкарац насјео на лажну поруку, па остао без 16.000 евра: Мислио да је банка

Он је навео да би потенцијални споразум гарантовао да Иран никад не посједује нуклеарно оружје и да се одрекне високо обогаћеног уранијума. Начин на који би се уклониле постојеће залихе био би предмет наредне фазе преговора.

"Суштина овог аранжмана је да Иран не добија ништа уколико не испуни своје обавезе. Нема 'нуклеарне прашине' – нема новца. Како се мореуз буде отварао, тако ће се пропорционално ублажавати и блокада. То је принцип 'вјеруј, али провјеравај' на стероiдима", рекао је извор ЦНН-а.

Која су кључна питања

Ормуски мореуз – Трамп тврди да ће кључни нафтни пловни пут бити поново отворен у складу са меморандумом, међутим више иранских медија је у недјељу објавило да ће он остати под надзором Ирана. Током периода од 30 дана Иран би постепено омогућио повратак поморског саобраћаја на ниво прије рата

Америчка блокада иранских лука – Иран захтијева да се она истовремено укине, али је Трамп поручио да ће блокада остати на снази “све док се споразум не постигне, потврди и потпише”. Његова изјава вјероватно се односила на коначни споразум, а не на меморандум, напомиње ЦНН.

Обогаћени уранијум – Потенцијални споразум укључује обавезу Техерана да не развија нуклеарно оружје. Иран би се такође обавезао да започне преговоре о одрицању од својих залиха високо обогаћеног уранијума од преко 400 килограма, као и да обустави ново обогаћивање, према извору ЦНН-а.

Фудбал

Боље би дијете направило: Навијачи оплели по бх. дресу за Мундијал

Вјерује се да је велики дио тих залиха затрпан након америчких удара прошле године. Иран инсистира на томе да разговори о уранијуму могу да почну тек након постизања меморандума о окончању рата. Трамп је раније рекао да би обустава обогаћивања уранијума на 20 година била прихватљиво рјешење.

Замрзнута иранска средства – Иран тражи хитно одмрзавање милијарди долара које се налазе на рачунима у иностраним банкама. Док извори агенције Тасним наводе да без ослобађања одређеног дијела средстава већ у првој фази преговора неће бити никаквог споразума, високи амерички званичник рекао је ЦНН-у да ће одмрзавање услиједити тек након поновног отварања Ормуза.

Санкције – Амерички званичници наводе да ће санкције бити укинуте тек када Ормуз буде потпуно отворен и функционалан.

Балистичке ракете – Током сукоба САД су тврдиле да иранске балистичке ракете великог домета морају да се униште. Али, посљедњих недјеља се о ракетном арсеналу говори значајно мање.

Хроника

Оптужница ступила на снагу: Драгијевићу и Јанковићу судиће се за убиство Данке Илић

Либан – још није јасно како ће се ријешити питање сукоба између Израела и Хезболаха у Либану. Меморандум, према Тасниму, помиње “проглашење краја рата на свим фронтовима, укључујући и Либан”, али је Трамп током разговора са Бењамином Нетанјахуом наводно подржао право Израела да “задржи слободу дјеловања против пријетњи на свим фронтовима, укључујући Либан".

Шта ако се рат заиста оконча

Ако је рат заиста при крају и Ормуски мореуз се поново отвори, свијет се суочава са "логистичком ноћном мором", пише ЦНН.

Ту постоји неколико корака:

• Прво, уклањање застоја у мореузу – то би могло да потраје јер се танкери крећу приближно брзином бицикла. Најприје ће око 166 танкера, заробљених у Персијском заливу са око 170 милиона барела нафте, морати да напусте подручје. Тек након тога празни танкери моћи ће да уплове, наточе терет и врате се на свјетска тржишта. Повратак на пуни капацитет транспорта могао би да траје и до три месеца
• Друго, смањење залиха – празни бродови ће прво да преузимају нафту из складишта, која су напуњена током рата јер произвођачи нису имали гдје другдје да је смјесте
• Треће, поновно покретање производње – ријеч је о сложеном инжењерском процесу који може да траје више седмица. Већина нафтних бушотина на Блиском истоку била је затворена током рата, а пошто су оне велике и међусобно повезане, биће потребна значајна координација између компанија и држава
• Четврто, поправка оштећења – током рата оштећен је низ рафинерија, постројења за производњу природног гаса и нафтне инфраструктуре. Представници енергетских компанија упозоравају да би потпуна обнова појединих кључних објеката могла да потраје годинама.

Шта даље

Свијет и трговци нафтом ће пажљиво пратити развој догађаја током наредних седмица и мјесеци како би процијенили да ли је Иран заиста спреман да одустане од контроле пролаза кроз Ормуски мореуз и – ако јесте – да ли ће престати да наплаћује пролаз бродовима?

Свијет

Москва поручила: Потребно објективно извјештавати о злочину у Старобељску

Иран је већ довео у питање Трампову тврдњу да ће бродови поново моћи да пролазе слободно кроз мореуз.

"Иако је Иран пристао да број бродова који пролазе врати на ниво прије рата, то ни на који начин не значи повратак слободног пролаза какав је постојао прије сукоба", пренијела је државна новинска агенција Фарс.

Како ће се ситуација даље развијати, остаје да се види.