НАТО бомбардовање СРЈ угрозило свјетски поредак, посљедице видимо данас

Аустријски новинар Дитар Рајниш, који је водио програм, истакао је да је јасно да је НАТО бомбардовањем СРЈ погазио међународно право и Повељу УН, као и да је све што се данас догађа у свијету посљедица тога.

Скуп, у организацији Српско-аустријског покрета солидарности, основаног током 78-дневних протеста у Бечу током бомбардовања СРЈ, био је посвећен прије свега цивилним жртвама, те је почео приказивањем краткометражног филма "Варварински мост".

"Ратом против СРЈ су НАТО и земље ЕУ не само нанијеле огромну штету по међународно право и Повељу УН, већ је тај рат трајно угрозио свјетски поредак. Хиљаде цивила је убијено или повријеђено, а нападнута су и инфраструктура и привреда. Одговорни за овај напад до данашњег дана нису одговарали. Од 1999, сваке године се сјећамо жртава и захтијевамо повратак неутралности у Аустрији, као и праведни и мирни светски поредак”, поручили су организатори.

Током НАТО агресије на СРЈ, Срби у Бечу су протестовали 78 дана, а Српско-аустријски покрет солидарности се труди да на сваку годишњицу почетка бомбардовања укаже да је то био злочин, како се не би поновило.

Преживјела бомбардовање моста у Варварину Маријана Јовановић свједочила је о овом стравичном догађају, у којем је изгубила пријатеље.

Испричала је да је имала свега 15 година када је Варварин бомбардован, и да је имала срећу да је преживјела напад.

"Ми смо преживјеле, али је то преживљено дубоко урезано у нама и сваке године се тога сјећамо. Боли, доноси бесане ноћи, пуне траума. То су дани када се борим сама са собом да будем мајка каква треба да будем, а коју требају моја дјеца. Али, сјећање на три дјевојчице које су држећи се за руке прелазиле мост, враћају се стално”, каже Маријана.

Додаје да се са ранама на телу бори, али да оне на души и даље крваре.

"Питање зашто сваке ноћи ме мучи и тражи одговор", искрена је она.

Рекла је да се о трагедији у Варварину чуло, али борба пред судовима и даље траје, већ четврт вијека.

"Надали смо се да ће право побиједити, али није. Политика је побиједила. Исти ти који су одлучили да нас бомбардују, одлучили су да ми жртве не можемо тужити државе за обештећење. Али, државе воде ратове, а цивили гину. Значи ли то, а видимо да је све више ратове, да се може из разних разлога убијати, а да они који изазивају ратове неће одговарати”, запитала је Јовановић.

Замолила је у име свих жртава да шире истину о злочинима и да се боре за правду и право малих народа, да би "самопрозвани велики борци за мир коначно били приведен правди".

"Тиме се борите за будућност свих будућих покољења да се никада више не тако нешто догоди", поручила је она.

Скупу се обратила и Гордана Милановић-Ковачевић, која живи у Берлину, а која је помогла подношење тужбе против Њемачке за овај злочин.

Она је пренијела садржај тужбе за злочин у Варварину, истичући да је мост био срушен у првом нападу и да је други напад био намјеран злочин.

Истакла је да је тужба прошла четири инстанце у Њемачкој и да је пресуђено да не могу појединци тужити државу и да се није радило о забрањеној агресији, већ о хуманитарној интервенцији, пошто је претио геноцид над Албанцима, те је заустављање тога било дозвољено.

Такође, додала је да је суд оцијенио да су мостови значајни инфраструктурни елементи, те тако дозвољени циљеви, па је и мост у Варварину био легитимна мета.

Србија

Обиљежавање Дана сјећања у Врању, присуствују Вучић и Додик

Колико је агресија НАТО на СРЈ променила свијет, и увела право јачег замијенивши њиме међународно право, говорио је Давид Штокингер, аустријски мировни активиста.

Истакао је да је СРЈ била "прва жртва тражења нове улоге НАТО-а" и позиционирања као свјетског полицајца, послије пада гвоздене завесе.

"Након што је српска, југословенска делегација одбацила диктат из Рамбујеа почело је бомбардовање", подсјетио је Штокингер, додајући да је за њега Рамбује био истовјетан као ултиматум Аустро-угарске пред Први свјетски рат.

Он је нагласио да је нападом на суверену државу НАТО прекршио међународно право, и чак користио забрањено оружје.

"НАТО, подржан од ЕУ, тим дјеловањем и отцепљењем Косова нанио је огромну штету међународном праву и отворио еру светског нереда, у којем територијални интегритет и суверенитет више не играју никакву улогу. То је био преседан”, подвукао је Штокингер.

Бања Лука

Огласиле се сирене за узбуну у Бањалуци

Рекао је да је тај догађај довео до ширења НАТО-а на исток, па тако и до отварања базе на Косову.

"Све док се земље које су учествовале у овој акцији не покажу јавно и плате Србији обештећење од 100 милијарди евра и побрину се за нормалан живот Срба на Косову, лицемерна су њихова помињања међународног права", подвукао је Штокингер.

Током вечери представљена је и књига Зорана Аврамовића "Срби у НАТО демократији", која је издата на српском и њемачком језику.

Проф. Срђан Мијалковић представио је ово дјело, наводећи да су у књизи сабрани чланци које је аутор објављивао током бомбардовања СРЈ.

"Књига се, у ствари, бави бомбардовањем, геополитиком. Документарна је на неки начин, јер је настала у то вријеме, али се бави тематиком која је и сада актуелна, јер оно што се тада дешавало, данас се дешава у другим земљама на други начин", казао је Мијалковић.

У програму је учествовао и трио флаутискиња "Флорел".

Скупу је присуствовао и посланик Слободарске партије Аустрије (ФПО) у бечком парламенту Илија Туфегџић, који је осудио НАТО агресију на СРЈ и истакао да мора постојати правда за тај злочин.

Он је истакао да жртве морају имати право на обештећење, јер се радило о јасном кршењу међународног права, које је донело тешке посљедице по данашњи свијет, преносе Вести.

Туфегџић је оцијенио да неутрална Аустрија треба да осуди ово кршење међународног права које је донијело право силе у свијету и заложи се за жртве.

Иначе, скуп има и хуманитарни карактер, пошто су прикупљана средства за помоћ Србима у Гораждевцу на Косову.

Штокингер је рекао да ће средства бити коришћена за помоћ средњој школу у Гораждевцу, односно Културно-умјетничком друштву у оквиру школе, како би наставили да његују традицију.

Друштво

Обиљежено сјећање на жртве НАТО бомбардовања

Та школа, напоменуо је он, функционише у оквиру српског система, те додао да Приштина покушава да угаси све српске институције, па тако и школе.

Средства су прикупљана добровољним прилозима и кроз продају књига.