Никад драматичније упозорење за БиХ: Сијечемо грану на којој сједимо

Деценије крчења шума, загађења, деградације земљишта и прекомјерне експлоатације вода, додатно појачане климатским промјенама, остављају посљедице које се све чешће претварају у сигурносно, економско и друштвено питање.

Кошарка

Дефинитвно крај: Никола Јокић не може да буде МВП

Проф. др Далибор Балиан, редовни професор Шумарског факултета Универзитета у Сарајеву и један од најрелевантнијих домаћих стручњака за повезаност шумских екосистема, воде и климатских промјена, упозорио да смо дошли до тачке са које нема повратка.

"Водни стрес је једно, банкрот је друго. То морамо прво да разјаснимо. Значи, водни стрес кад нам се одједном појави вишак воде или мањак воде. Али банкрот је кад континуирано имамо мањак воде и који не може да се обнови. Значи, воде је све мање и мање. Питке воде је све мање и мање. Ја могу само навести један примјер. Подручје града Сарајева. Сарајево је жедан град. Немамо воде. Прије 30-40 година подручје Бачева, одакле се Сарајево снабдијева водом, имало је воду на 3 до 4 метра дубине. Сад се већ црпи вода са 9 до 10 метара. Једноставно смо потрошили један велики слој воде који се хиљадама година скупљао, а сад не може да се обнови тај дио воде. А потребе за водом су све веће и веће. Ево имали смо прошло љето, дуготрајна суша, високе температуре, висока потрошња воде, а воде једноставно нема. Имали смо неке редукције, лагане су редукције биле на сву срећу, али бојим се да са свим овим што нам доноси будућност, тих редукција бити све више и више и да ће бити све оштрије", упозорио је.

Истиче како је кључни проблем и крчење шума те деградација земљишта.

Свијет

Политичарка пуцала на икону Исуса и Марије - сада пред судом

"Површине под шумама су све мање и мање. Упорно крчимо шуме. Имамо задњи податак да је у БиХ задњих пар година изгубљено 41.000 хектара шума. Једна велика буква нам чува 800 литара воде. Сад узмите, имате на једном хектару таквих двије стотине стабала, па онда кад помножите с том површином колико смо изгубили шума, онда видите колико већ имамо мањка воде. Једноставно, извори више нису издашни као што су били, ријеке су све плиће и плиће", казао је проф. Баллиан.

"Еколошки кредит"

Истакао је како велики проблем представља еколошки кредит који трошимо неразумно.

"Ми трошимо много више ресурса него што земља може да обнови. Ми упорно говоримо, ријеке су обновљиви извори и ми ћемо њих преградити, користићемо и за енергију. Не, ријеке нису обновљиви ресурси. Ево управо видимо, значи с овим банкротом, воде је све мање и мање. И гдје идемо? Идемо значи у сушу, идемо у један велики проблем из којег немамо изгледа ако се не освијестимо. Мада ја врло често у задње вријеме говорим да смо прешли ту преломну тачку са које повратка нема. На свјетском нивоу", казао је.

Додаје како је то и политички проблем, не само БиХ већ цијелог човјечанства.

"Има нас 8 милијарди. Око 2 милијарде људи нема приступа питкој води. Тај недостатак приступа питкој води тјера људе на миграције. Иду тамо гдје могу да се напију. Зато имамо толико сваке године избјеглица, миграната који пролазе кроз нас у земљу, потрази за бољим животом, а бољи живот је извор питке воде и извор хране", појаснио је професор.

"Сијечемо грану на којој сједимо"

Упозорава да, ако наставимо са досадашњим приступом, повратка нам нема.

Сцена

Мина Костић признала: Годину дана ме финансира

"Сијечемо грану на којој једноставно сједимо, а кад сијечемо ту грану, шта ће нас ту држати? Упорно крчимо шуме, упорно уништавамо чак и градско зеленило, које може играти једну од јако битних улога у ублажавању свих тих посљедица", додао је.

Проблем је и нелегална градња о којој се пише већ годинама, посебно у Кантону Сарајево.

"Чим имате нелегалну градњу, та градња мора бити направљена на некој зеленој површини. А и оне мале, травнате површине могу утицати на задржавање воде, на кретање воде у природи. Ми то све забетонирамо. Кад имамо бетон, мијењамо климу, мијењамо околину, мијењамо све", истакао је проф. Балиан.

"Стари људи никада нису градили кућу поред ријеке"

Наглашава како "стари људи никад нису градили кућу поред ријеке већ увијек негдје на страни гдје вода не може да дође".

"Данас је хајдемо до ријеке, ако може да нам ријека иде кроз дневну собу, било би то супер. Ријека надолази, јавља се бујични ток, даље сужавамо ријеке, затрпавамо их, преграђујемо, преусмјеравамо. Ево најновији податак једне организације која се бави проматрањем и анализом ријека на Балкану. 2500 километара ријека је уништено на Балкану.

Здравље

Промјене на тијелу које указују на недостатак витамина: Не игноришите их

Било преградама, било регулацијама, било вађењем пијеска из ријечних корита. Значи, те ријеке су изгубиле своју аутономију, своју физиономију и оне почињу потпуно другачије да се понашају. Видимо да некад у Сарајевском пољу није било поплава. Ево имали см, сад је била поплава, ријека Добриња се излила, значи доље око Доглода поплавила пар кућа. Никад те ријечице нису плавиле. Све до оног тренутка док се из ријеке Жељезница и ријеке Босне није почео вадити пијесак. Онда су те ријеке почеле мијењати своју физиономију и кренуле су поплаве" појаснио је.

"Да је било довољно стабала не би било људских жртава"

Истиче да су вода и шума "пупчаном врпцом повезане".

"Шума нам чува воду и даје нам воду, даје нам издашност извора. Како смањујемо површине под шумама, како у шумама је све мање и мање дрвећа, јер прорјеђујемо, сијечемо мало некад више него што нам треба. Значи, то је ту проблем приватних шума. Имамо проблем с једне стране смањивања површина, а то онда директно утиче на количину воде с којом располажемо тлу, с којом располажемо изворима, значи повезано. Даље, кад имамо велике количине падавина, шума задржава воду. Не да да вода брзо отекне. Ако немамо довољно стабала, значи имамо површинске токове, имамо бујичне токове, па ево видјели смо шта је било у Доњој Јабланци, шта је било у Неретвици, шта је било у Фојници. Да смо ту имали шуму, сигурно не би било људских жртава. Било би бујица, али не би било људских жртава", казао је проф. Балиан за "Н1".

Друштво

Патријарх Порфирије: Порука Светог Саве и данас би била да српски народ остане јединствен

Наглашава како користимо и трошимо изнад могућности наших ријека, а као доказ видимо поремећаје којима свједочимо. Проф. Балиан каже како је потребна озбиљна студија која би анализирала све водотоке које имамо у БиХ.

"Нажалост, немамо претходно стање, немамо нулто стање, али ево сад кад би се кренуло у некој егзактније праћење, за неких 5-10 година имали би јако добре резултате. Бојим се да увијек анализирамо стање кад се деси нека елементарна посљедица умјесто да имамо неку симулацију да направимо шта нас може очекивати и да на тај начин реагујемо, да предуприједимо сва та негативна дешавања која нам се десе", казао је.

"Узимамо много, а не враћамо"

Исказао је бојазан да ћемо девастирати нашу земљу ако се наставимо понашати како се тренутно понашамо.

Фудбал

Андрија Живковић без ријечи расплакао фудбалски свијет

"Гдје узимамо јако много, гдје девастирамо јако много природу, а ништа природи не враћамо. Није то тренд само код нас. Ми смо мала земља, узмите само једну Русију, Они годишње изгубе 5 до 6 милиона хектара шума. Имате с друге стране једну позитивну ствар. Кина размишља о својој будућности. Кина подиже шуме у пустињама. Улажу огромна средства јер знају што је шума, да не могу опстати без шуме, да је шума једини природни обновљиви ресурс. Тако нешто не можемо баш очекивати од наших власти, претпостављам. Имали смо некада таква размишљања у овој земљи. Имали смо нешто што се звало Фонд за крш гдје је била тенденција да се повећавају површине под вриједним шумама у БиХ. То је период крај 70. и 80. година кад се јако много улагало у пошумљавање, подизање шума. Данас ми можемо видјети на читавом једном потезу од Босанског Грахова до Требиња можемо примијетити те ново подигнуте шуме. Неке су страдале у пожарима, али многе су још опстале и јако добро изгледају", поручио је.