Отац Предраг Поповић подијелио фотографију из Бијељине која враћа вјеру у доброту

Објавио ју је православни свештеник, отац Предраг Поповић, а сцена приказана на слици потресла је и дирнула хиљаде људи.

На фотографији је, наизглед, обичан тренутак – радник комуналног предузећа у Бијељини чисти улицу поред манастира Светог Василија Острошког, који се налази у пјешачкој зони. Ипак, оно што је услиједило учинило је тај призор нечим много већим.

"Стао је, скинуо капу, одложио алат и почео да се моли. По завршетку молитве наставио је са својим радом", написао је отац Предраг уз ријечи: "Бог нам помогао",

Ова једноставна сцена, ухваћена у пролазу, у себи носи дубоку поруку о вјери која не зна за границе, о поштовању, захвалности и тихој молитви која долази из срца, а не из форме.

У времену у којем се свакодневно јуре рокови, броје прегледи и мјери успјех, слика једног човјека који накратко застаје да се помоли док обавља свој посао постаје снажан подсетник да је духовност у најједноставнијим гестовима.

Коментари испод објаве свједоче колико су људи препознали величину тог тренутка.

"Често срећем ујутру овог човјека како се моли на овом мјесту".

"Сваки човјек пред Богом је исти, био комунални радник или директор… П.С. лијепа слика!"

"Човече, за шта си се молио – Бог ти дао",

"Овај човјек треба да буде примјер свима нама. Уљепша ми дан".

Бања Лука

Помозимо Петру Шарићу: Има само 19 година и бори се са агресивним саркомом

Ријечи верника и пролазника само су потврда да истинска вјера и понизност не захтевају ни велике ријечи ни раскошне храмове. Довољна је искрена мисао и срце које зна да се захвали и да се сјети Бога – било гд‌је и било када.

Фотографија је у кратком року постала вирална, преносе је људи из свих крајева региона, уз коментаре да "овакви призори враћају вјеру у доброту" и да "свако од нас, без обзира на посао или положај, може наћи тренутак да застане и помоли се".

И заиста – у времену када је све убрзано, када људи често заборављају и на себе и на друге, овај радник из Бијељине, који је само на трен спустио метлу, скинуо капу и обратио се Богу, постао је слика праве вјере – тихе, ненаметљиве, искрене, пише Она.

Његов гест, једноставан али дубок, показао је да свјетост не мора бити у великим д‌јелима – она је често управо у свакодневици, у раду, у тренутку захвалности, у нечујној молитви усред улице.

Како је неко лијепо написао у коментару:

"Бог не гледа чиме зарађујеш хљеб, већ чиме испуњаваш срце",