Ово је стварна цијена пелета: Произвођачи откривају да ли нас очекују нова поскупљења

Шта се дешава на тржишту, гдје настаје проблем и шта грађани могу очекивати у наредном периоду, за АТВ је говорио Горан Ивановић, предсједник Асоцијације сертификованих произвођача пелета.

„Ми смо иначе јако осјетљиви код оглашавања таквих спорадичних случајева, то је спорадични случај, неких 900 КМ, ја нисам то видио, чуо сам из медија. Дакле, код самих произвођача, цијена је доста нижа испод тога. Наше тржиште је карактеристично по томе што већину потреба за пелет испоручују сами произвођачи пелета, крајњим потрошачима“, рекао је Ивановић.

Како он даље наводи, вијести, које саме по себи изазивају нервозу код потрошача и панику не иду никоме у прилог те су како каже били у „клинчу“ с медијима.

Вјештачка криза и недостатак сировина

„Сада просјечна цијена пелета код произвођача је око 600 КМ. То је незнатно већа цијена од прошле сезоне. Сезона је на прагу и било је очекивати, да сваке сезоне буде мало пораста. Ми смо, знајући ситуацију са сировином, са недостатком сировине, која је горући проблем тренутно у овој индустрији, некад почетком године у априлу мјесецу, позвали потрошаче да се снабдију на вријеме јер нисмо знали колико ћемо имати доступне сировине и куда ће се и како цијене кретати. Као што смо свједоци да су то заиста остварило. Тада су нам неки рекли да правимо вјештачку кризу“, како наглашава Ивановић.

Криза није била вјештачка. Производња тече током цијеле године и сав пелет који се произведе, како истиче Ивановић, иде ка потрошачима на свакодневном нивоу.

„Доста потрошача се одазвало на тај наш позив, на тај наш апел. И да није тако, ми бисмо сада имали катастрофалну ситуацију. Имали смо је некад прошле године у септембру јер сви су чекали тај период и тада је само тако нагло кренула та потражња. Ми за мјесец дана не можемо произвести годишње потребе“, казао је Ивановић.

Како истиче Ивановић, да би се избјегле горе поменуте ситуације, важно је на вријеме потраживати ову врсту енергента те традиционално, како је то већ сада, по завршетку сезоне мислити на надолазећу, а не чекати посљедњи тренутак.

„Споменуо сам тај недостатак сировине и то је један велики проблем јер смо ми сада можда могли повећати капацитете као и искориштеност капацитета како бисмо стигли те потребе. Недостаје нам дрвета. Имали смо дугу претходну зиму, гдје се можда једно мјесец, два дана каснило са експлоатацијом због снијега у шумама. Затим, неки горући проблем је у Шумарству, експлоатација дрвета, касни годину за годином, а што се одразило и на овај производ“, поручује Ивановић.

Колико кошта пелет код произвођача, а колико код појединаца?

Цијена, која се протеклих дана могла чути, а односи се на 900 КМ, односи се на појединце, који заправо препродају овај енергент, а не и о самим произвођачима.

„Произвођач доста инвестира у производњу и њему је циљ да инвестира на дуге стазе. Ако је неко уложио пар милиона марака или евра у производњу, он жели да ради наредних десет година. Онај трговац, који купи ове сезоне, гдје током љета или прољећа нађе повољну цијену, он чека погодну прилику да га прода што скупље. Он не мора продавати сљедеће године, он ће сљедеће године продавати неку другу робу“, како наводи Ивановић.

Произвођачи раде путем сасвим другачије стратегије гдје желе остварити дугорочну производњу и напомиње да високе цијене не иду у прилог никоме, ни потрошачима ни произвођачима гдје долази до пада продаје

„Ми ћемо произвођачи сљедеће седмице имати један састанак гдје ћемо покушати ићи са неким рјешењима и са неким приједлозима и према властима и према самим тим трговцима, таквим, да покушамо да утичемо и на њих, како би понудили неку нормалну цијену и да можда кажемо да неће добијати пелет, ако буду дизали енормну цијену“, рекао је Ивановић.

Ограничавање маржи

„Ограничавање маржи не зависи од нас. Било је неких приједлога у том смјеру. Ја могу да кажем да се произвођачи врло одговорно понашају и није никоме циљ да упропасти наредне двије, до три сезоне са тим великим цијенама. Тако да, код самих произвођача су цијене су у неким нормалним границама“, рекао је Ивановић.

Колико становника користи пелет?

„Није то тако много, то је неки од 10-20% становништва у овој држави. Знате, ако ми знамо да производимо од неких 400-500.000 тона, пелета, то је 100.000 домаћинстава а то је неких 15% становништва. Међутим, пелет је у односну на традиционалне врсте енергената луксузан производ. Он олакшава гријање, начин кориштења, припрему и све и тако се многи и понашају“, рекао је Ивановић.

Произвођачима није циљ да пелет посматрају као луксузан производ и на основу тога дижу цијене, које ће бити нереалне, а у односу на регион и Европску унију, Република Српска је и даље најповољнија.

Извоз пелета

„Ми имамо извоза неких 20% укупних произведених количина. Извоз у нормалним годинама никад није проблем. Извоз у свакој држави је важан и да буде што већи како би подигла економију. Ово је заиста занимљива једна индустрија која може да понуди производ који је регионално препознат и то јесте заиста добар производ и имамо добар квалитет тог производа. Само да се ето ријеши тај проблем са набавком сировине, са шумским газдинствима да остваримо пун капацитете и да становништву домаћем обезбиједимо нормалне цијене и добар квалитет“, рекао је Ивановић.

Пелет се највише извози у Словенију и Италију, а прошле године је било извоза до 80.000 тона, а поменути су традиционалне земље за извоз.

„Наша претпоставка је да је 70-80% становништва обезбијеђено и у разговору са произвођачима, потрудићемо се да цјелокупно становништво буде снабдјевено. Ако будемо требали подијелити те испоруке, ако је неко поручио 4 тоне, покушаћемо понудити двије па убацити неки нових потрошача са додатне двије и изгураћемо ову сезону, ја се надам. Улазимо у кишни период када је отежана набавка, достава и експлоатација сировине. Нисмо били у могућности да набавимо довољне количине сировине да имамо сад на лагеру и да производимо током читаве зиме“, рекао је Ивановић, а на наше питање, да ли ће то утицати на корекцију цијене, он је изразио наду да до повећања цијене пелета неће доћи.

Да ли ће доћи до поскупљења?

„Надамо се да неће, ако буде неких поремећаја, нагло захлади, наставе се кише, све то зависи од улазних трошкова. Ако цијене сировине буду коректне, и буде их довољно, цијене се не би требале мијењати“, закључио је Ивановић.