Ријечи патријарха Павла које треба научити напамет: Мијењају живот из коријена

Не зато што су компликоване, већ зато што су једноставне до бола. И можда баш зато најтеже за живљење.

Патријарх Павле, пише Она.рс, није био само духовни вођа – био је примјер.

Ходао је пјешке, користио градски превоз, није имао ни аутомобил ни телефон, није тражио ништа што му не припада, јер је разумио оно што данас често заборављамо – да вриједност човјека не долази из онога што посједује.

"Није важно ко одакле потиче, него у шта израсте."

У тој једној реченици крије се цијела филозофија живота – није важно гд‌је почињете, већ какав човјек постајете.

"Никад није било лако бити човјек међу људима."

Ово није само констатација. Ово је упозорење. Бити човјек значи бирати добро чак и када је лакше изабрати супротно, значи остати праведан када је неправда бржа, и остати миран када свијет око вас то није.

"Не знате ви, д‌јецо моја, шта значи глад…"

Бања Лука

Патријарх Порфирије: Образовање српског народа носи печат Светог Саве

Ова реченица није само подсјетник на сиромаштво – већ на заборав. На то колико брзо изгубимо осјећај за друге, колико лако бацамо оно што некоме значи живот. У тој слици мрвице хљеба на столу крије се цијела разлика између равнодушности и свијести.

"Кад се човјек роди, цијели свијет се радује, а само он плаче. Треба живјети тако да, кад умре, цијели свијет плаче, а само он се радује."

То је мјерило живота – не колико сте узели, већ колико сте оставили иза себе.

"Љубав је највиша врлина… Што је више дајете, више је имате."

Али и: "Права љубав је једино када љубав не тражи своје."

Ово су реченице које мијењају начин на који гледамо односе. Љубав није трговина. Није очекивање. Није услов. Љубав је слобода.

"Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде."

Ово је можда најтежа лекција од свих. Јер не тражи да заборавите – већ да не постанете оно против чега се борите.

"Не бранимо се од туђег зла злом у себи."

То је граница. И снага.

"Чувајмо се нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди."

Бања Лука

Патријарх Порфирије упутио поруку младима: Треба да се трудимо да будемо добри људи

У свијету у ком је лако изгубити мјеру, ова реченица враћа фокус тамо гд‌је треба – на себе.

"Мене може да понижава ко год хоће, али да ме понизи нема човјека на овом свијету, сем једног, а то сам ја."

То је унутрашња стабилност о којој се ријетко говори. Она која не зависи од других.

"Мудрост без доброте прелази у зло, а безазленост без мудрости прелази у глупост."

Ово је баланс који многи траже, а ријетко ко разумије.

"Када би се сви држали љубави, ова земља би била рај… а када би се макар држали онога што не желимо себи – да не чинимо другима, била би близу раја."

То није идеализам. То је минимум.

"Ако будемо толерантнији, моћи ћемо да схватимо гледиште другога."

Не да га прихватимо. Али да не мрзимо. И то је данас можда најважније.

"Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувијек."

И то је, на крају, једина истина.

Поруке патријарха Павла нису за цитирање. Оне су за провјеру – сваког дана. У начину на који говорите, реагујете, волите.

Јер, како је и сам рекао – није лако бити човјек међу људима. Али је једино што има смисла.