Рођен као католик, данас православац

Како је српска заједница у Мађарској промијенила његов живот, у причи која слиједи.

Андреа Шојом је по поријеклу Мађар, рођен у Будимпешти 1972. године. Отац му је био Јевреј, а мајка католкиња. Никада га нису крстили, како каже, због живота у тадашњем комунистичком систему.

Двијехиљадитих година упознаје српску заједницу, са којом почиње да посјећује православну цркву у Ловри и у том периоду почиње да учи српски језик. Недуго затим, прелази у православље инспирисан српском заједницом, а на том путу прати га и његова породица.

"Када смо упознали српску заједницу у Ловри и Ковину, сретали смо се са људима који су живјели хришћанским животом. Они су били примјер нама", прича Шојом.

"Тада смо одлучили да пређемо на православну вјеру. Пошто је српска црква већ била присутна, то је био најједноставнији начин да постанемо чланови те заједнице", додаје он.

Српски језик му у почетку није био лак, али га је временом и сталном вјежбом успјешно савладао.

У манастиру је пронашао свој мир.Али он није једини. Многи вјерници из свих крајева свијета руке шире Српском Ковину, најстаријем правосланом манастиру у Мађарској. Подигнут је у 12. вијеку заслугом угарске краљице Јелене. Ту се налази и најпоштованија икона код Срба у мађарској, чудотворна икона Пресвете Богородице ковинске и централни је дио духовног наслијеђа овог манастира. Многима је исцјелила ране и услишила жеље.

"Према предању ова икона је дошла са миграцијом срба у 17-ом вијеку, са србима који су бјежали од турског зулума. Ми просто знамо из историје да су турци били немилосрни према нашим светињама и иконама и ево просто наши срби су жељели на тај начин да ову чудотворну икону сачувају зиме што су је донијели овде дубоко у угарску у том периоду", каже Нестор Џаврић, јерођакон.

Преживјела је икона Пресвете Богородице ковинске страдања, комунизам, изгнанства и турска освајања. Данас вјерујући народ окупља на острву Чепел 40 км јужно од Будимпеште и наставља да буде симбол истрајности вјере и заједништва.