Служен парастос дјеци страдалој у усташком логору

Историчар Марио Шимунковић рекао је да је Независна Држава Хрватска била злочиначка држава усташког режима, који је проводио расне законе, прогоне и масовна убиства Срба, Жидова и Рома те политичких противника и да је страдање дјеце у Сиску било посљедица те политике.

"Усташке власти и њихови нацистички савезници разарали су заједнице, убијали и затварали родитеље, одводили их на присилни рад и раздвајали породице", додао је Шимунковић.

Он је навео да су дјеца била смјештена на више локација у граду, у објектима који нису пружали ни основне услове за живот, а међу заточенима је било и дојенчади.

"Дјеца су лежала на слами и голим подовима, без довољно одјеће и покривача. Глад, хладноћа, нехигијенски услови и заразне болести односили су њихове животе. Већ исцрпљеној и болесној дјеци такви су услови додатно смањивали изгледе за преживљавање", рекао је Шимунковић.

Он је нагласио да о томе свједоче и документи настали за вријеме НДХ, пише портал "Новости".

"Сам управник Антун Најжар извјештавао је о стотинама умрле дјеце, о њиховој голотињи и хладноћи. Власти су знале за масовно умирање. Сачувани списак биљежи 1.152 умрле дјеце, односно свако шесто дијете које је тамо било допремљено", рекао је Шимунковић.

Он је указао на ревизионистичке покушаје да се карактер сисачког логора прикаже друкчије.

"Неки данас говоре да је у Сиску било прихватилиште за ратну сирочад, мјесто на којем су власти НДХ збрињавале и спашавале дјецу. Таквим се приказом брише одговорност усташког режима и прешућује кључно питање: ко је ту дјецу учинио сирочади? Ко је затворио и убијао њихове родитеље, одводио их на присилни рад и одвајао дјецу од мајки?", упитао је Шимунковић.

Он је нагласио да су многа од те дјеце имала живе родитеље и да су их власти насилно раздвојиле, а да су друга остала без родитеља због убистава и прогона.

"Без тих чињеница прича о збрињавању постаје оправдавање режима који је њихово страдање проузроковао. Режим који је стварао сирочад данас се покушава представити као њихов доброчинитељ", навео је Шимунковић.

Он је рекао да је чување истине о дјеци Сиска дио одговорности да се таква страдања не би понављала.

Јелена Несторовић из Српског народног вијећа указала је да су кратки животи дјеце страдале у Сиску видјели више зла него што обичан човјек види у читавом свом вијеку.

Република Српска

На Рогосији помен за свирепо убијене српске борце

"Растављени, отети, одузети од својих породица, превожени сточним вагонима, заражени болестима, окружени глађу, смрћу и бешћутношћу. На то се свело њихово тек започето дјетињство", рекла је Несторовићева.

Она је додала да би трагедија била и већа да није било добрих људи и њихове спремности да се одупру злу.

"Зло се не може побиједити без да му се људи супротстављају, без да једни у другима тражимо савезнике, не према националности, не према социјалном статусу или било којој другој категорији, већ према вриједностима које дијелимо и према добру које желимо себи и другима", закључила је Несторовићева.

Комеморацији су и ове године присуствовали преживјели логораши Невенка Кончар, која је као дјевојчица с непуних пет година прошла кроз сисачки дјечји логор, те Миле Вукмировић из Бањалуке који је преживио Јасеновац.

Осим бивших заточеника усташких логора и чланова њихових породица, комеморативном скупу је присуствовала отправник послова Амбасаде Србије у Хрватској Дејана Перуничић, као и посланици у парламенту Хрватске Марко Кричка и Кристина Икић Баничек, представници антифашиста Сиска и Сисачко-мославачке жупаније, те представници вијећа српске националне мањине.

Парастос у помен на дјецу која нису преживјела логор служили су сисачки парох Немања Ђурић и отац Лука Босанац, док је наступио дјечји хор из Пакраца, преноси Срна.

Дјечји логор у Сиску, службено назван "Прихватилиште за дјецу избјеглица", дјеловао је од 3. аугуста 1942. до 8. јануара 1943. године.

Градови и општине

У четвртак парастос настрадалим Србима у Подравању

У њега су након офанзиве на Козару и других усташко-њемачких операција допремана углавном српска дјеца с Козаре, Баније, Кордуна и из Славоније.

Многа од њих нису била сирочад: насилно су одвајана од родитеља, који су убијани, затварани или одвођени на присилни рад.

Према подацима учитеља Анте Думбовића, који је учествовао у спасавању и удомљавању дјеце и водио њихове спискове, кроз логор је прошло 5.607 дјеце, од којих је умрло њих 1.152.

У ранијим изворима и евиденцијама наводе се и већи бројеви заточене и умрле дјеце, наводи портал "Новости".