Шта домаћем електроенергетском сектору доносе измјене европских правила?

Приједлог се односи на привремено изузеће БиХ од примјене Механизма за прилагођавање емисије угљеника на границама, ткз. СВАМ-а. У Министарству спољне трговине и економских односа кажу да ће се при обрачуну емисија први пут уважавати стварни електроенергетски микс БиХ, укључујући и електричну енергију произведену из обновљивих извора.

"Европска комисија је препознала кредибилитет нашег захтјева и предложила измјене СВАМ регулативе које представљају значајан искорак ка праведнијој примјени СВАМ-а и очувању конкурентности извозника електричне енергије из Републике Српске, Федерације БиХ и Брчко дистрикта на тржишту Европске уније", рекао је Сташа Кошарац, министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара.

Предложена је и ретроактивна примјена од 1. јануара ове године. Тако би се отклониле потешкоће извозника електричне енергије из Републике Српске, Федерације БиХ и Брчко дистрикта.

"То су милионске уштеде, сигурно 15милиона евра на нивоу БиХ. Оно што је битно и што нисам рекао је да је да би се ово односило и а произвођаче електричне енергије из угља. И на њих би се односиле смањене тарифе пореза на угљеник", рекао је Милан Баштинац, помоћник министра за енергетику Републике Српске.

БиХ

Правници јасни: Нема ништа спорно у изгледу гласачког листића за Предсједништво БиХ

ЕУ по својој регулативи посматра струју као финални производ, не знајући да ли је та струје произведена у термоелектрани, хидроелектрани или из обновљивог извора енергије, појашњавају из СТКБиХ. Полазећи од чињенице да су обновљиви извори ти који не производне штетне емисије, тражило је се изузеће.

"Ви имате производњу угљика коју може производити и соларна плоча, али рецимо да је нула, да је соларна енергија нула. Онда вас ИРЏ пита, да ли је та соларна плоча произведна у Кини, а инсталирана и БиХ- да ли је произведена на бази прљаве енергије. И као таква ви правите струку коју ви правите плочом, која је произведена из прљаве енергије, а правите чисту енергију. Дакле, сада је регулатор схватио да је то рогобатно и идемо сада раздвојити", рекао је Вјекослав Вуковић, потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ.

За привреднике важан је ово сигнал из Брисела. Мањи трошкови извоза значе већу конкурентност домаћег електроенергетског сектора на европском тржишту.

"Па ако би се то реализовало и ЕК усвојила. За нас би то било добро јер би били конкурентнији. Са тог аспекта ми би добили један мали замак како би могли извозити по бољим цијенама на тржиште ЕУ и било би то за нас веома прихватљиво", рекао је Горан Рачић, предсједник Привредне коморе Републике Српске.

Трошкови извоза електричне енергије, могли би се смањити за око 13 милиона евра годишње. Економисти, ипак, кажу да разлога за потпуно задовољство још увијек нема.

"Уколико дође до усвајања овакве иницијативе, то привремено олакшање би могло да смањи трошкове извоза електричне енергије из БиХ и да неки начин очува конкурентност на тржишту ЕУ. То је посебно важно за БиХ и земље Западног Балкана, јер њихови електро-енергетски системи још увијек на одређени начин имају значајан удео у производњи из фосилних горива", рекао је Вељко Мијушковић, професор на Економском факултету у Београду.

Први корак је направљен, али посао није завршен. Коначну ријеч даће Европски парламент и Савјет Европске уније. Ако измјене буду усвојене, домаћи извозници електричне енергије избјећи ће дио нових трошкова и задржати конкурентност на европском тржишту. До тада, ово је добра вијест за привреду, али не и крај приче.