Сутра славимо Светог Евдокима: Вјерује се да његове мошти исцјељују

Његов живот био је кратак, али сјећање на њега вијековима се чува у православној традицији.

Свети Евдоким рођен је у Кападокији, у побожној породици Василија и Евдокије. Живио је у вријеме цара Теофила, који је владао од 829. до 842. године, и као веома млад ступио је у војну службу. Иако је припадао свијету војске и високих положаја, трудио се да свакодневни живот усклади са хришћанским начелима.

Његова прича посебно се памти због скромности, милосрђа и преданости вјери, али и због предања о моштима које су након његове смрти остале нераспаднуте.

Ко је био свети Евдоким?

Евдоким је од најраније младости настојао да живи према јеванђелским заповијестима. Чувао је своју чистоту и клонио се непотребних разговора и дружења, а нарочито је пазио на свој живот и понашање.

Био је познат по милосрђу према сиромашнима и људима у невољи. Вријеме је проводио читајући Свето писмо и друге свете књиге, али и у молитви. Није волио празнословље, раскошне забаве и све оно што је сматрао сујетним и пролазним.

У црквеном предању описан је као човјек који је и усред свјетовне вреве успијевао да сачува унутрашњи мир и посвећеност Богу.

Од младог војника до војводе Кападокије

Евдоким је због својих врлина и способности стекао повјерење цара, који га је поставио за војводу Кападокије.

На положају који му је повјерен настојао је да буде праведан и према Богу и према људима. Висок положај није промијенио његов однос према вјери нити његову бригу за друге.

Ипак, његов живот био је веома кратак. Према црквеном предању, Евдоким је преминуо када је имао само 33 године.

Предање о чудесним моштима светитеља

Након његове смрти почела су да се везују бројна свједочанства о чудесним догађајима. Према предању, људи су долазили на његов гроб тражећи помоћ и исцјељење.

Наводи се да је један човјек, који је патио од душевне болести, након што је дотакао светитељев гроб оздравио. Такође се приповиједа да је једно болесно дијете након молитве и додира са гробом устало и оздравило.

Посебно мјесто у предању заузима догађај који се догодио 18 мјесеци након Евдокимове смрти. Његова мајка Евдокија тада је отворила сандук и, према црквеном предању, пронашла тијело свог сина очувано, без знакова труљења. Истовремено се, како се наводи, од тијела ширио пријатан мирис.

Због ових догађаја светитељ је у народу остао упамћен као чудотворац, а његовом гробу и моштима приписивана су исцјељења.

Мошти светог Евдокима пренесене у Цариград

Према предању, мошти светог Евдокима касније су пренесене у Цариград. Тамо су положене у нову цркву посвећену Пресветој Богородици, коју су подигли његови родитељи.

Његов живот, иако је трајао свега 33 године, остао је примјер како се у православној традицији вјера, скромност, милосрђе и праведност могу чувати чак и у околностима које су далеко од мирног и повученог живота.

Празник светог мученика Евдокима тако подсјећа вјернике да положај, богатство и спољашњи успјех сами по себи немају вриједност ако нису праћени добрим дјелима, вјером и бригом за друге, преноси Она.