Све више лажних боловања у јавном сектору у Српској

Лажних боловања има и у РиТЕ Угљевик, каже то први човјек овог предузећа.

"Да, нажалост, лажна боловања и лажна инвалидност је јако присутна у енергетском сектору Републике Српске, не само у Угљевику. О тој теми се јако мало прича и сматрам да је потребно ту тему медијски много више експонирати и обрадити, како бисмо нашла системска и законска решења да то спријечимо у пракси, у овом тренутку Угљевику има 215 инвалида, и још толико је на боловању и онда дођемо до тога да 500 људи одсутно са посла и да истовремено прима накнаду за рад као да је на радном мјесту. То је озбиљно финансијско оптерећење и за Рудник и Термоелектрану Угљевик и за Електропривреду Републике Српске истовремено смањује наше потенцијале и инвестиционе могућности за развој нових капацитета", реко је Жарко Новаковић, директор РиТЕ Угљевик.

Јавни сектор није једини у коме се појављују лажна боловања. Читав реални сектор такође се сусреће са овим, иако је у приватним предузећима ипак нешто мање злоупотреба.

"У многим случајевима дешавају се да се та боловања, углавном појављују када су сезонски послови, односно пољопривредни послови, али било је случајева да су радници, односно поједини радници код једног послодавца на боловању, а код другог послодавца ради на црно. Претходних година доста се радило на том проблему и морамо рећи да је у реалном сектору, односно приватним предузећима тај број смањен, мада још увек постоји, као што постоји и у неким другим државама", истиче Зоран Шкребић, Унија послодаваца Републике Српске.

У 2025. години обављено је 500 ванредних контрола одобравања привремене спријечености за рад у здравственим установама, а у 105 случајева су утврђене неправилности у смислу критеријума дијагностичког поступка и препоручене дужине привремене спријечености за рад. У јануару и фебруару 2026. године урађено је 49 ванредних контрола привремене спријечености за рад. Неправилности су утврђене у девет случајева, кажу у Фонду здравственог осигурања.

"Послодавци могу да затраже и ванредну оцјену боловања за раднике уколико имају било какву сумњу у оправданост боловања. На основу тог захтјева послодавца, првостепена комисија за боловање Завода за медицину рада и спорта РС позива осигураника и спроводи ванредну оцјену привремене неспособности. У 2025. години достављено је 279 захтјева за оцјену привремене спријечености за рад од стране послодаваца. За 88 случајева ванредна оцјена је гласила - способан за рад (боловање је затворено), а за 76 случајева продужено је боловање. У осталим случајевима ванредна оцјена није могла бити спроведена из разлога што осигураник није био на боловању у моменту позива од стране првостепене комисије на ванредну оцјену (боловање већ било закључено)", кажу у ФЗО и додају:

"У прва два мјесеца 2026. године евидентирано је 38 захтјева за ванредну оцјену боловања. Од тог броја за 14 случајева није извршена ванредна оцјена из разлога што осигураници нису више били на боловању у моменту позива од стране првостепене комисије на ванредну оцјену, за 12 случајева ванредна оцјена је гласила способан за рад, а за 12 случајева привремена спријеченост за рад је продужена".

У случајевима непоштовања правилника, Фонд примјењује казне према здравственим установама, у складу са потписаним уговором. Исто тако, правилником су предвиђени и механизми заштите права осигураника, па осигураници имају могућност да уколико нису задовољни оцјеном породичног доктора, поднесу приговор и у року од 24 часа треба да се обрате првостепеној комисији због оцјене способности за рад.

Уколико боловање закључи првостепена комисија за оцјену боловања, осигураник, такође, има могућност да уложи жалбу. У Унији послодаваца кажу да су покренуте измјене неких законских прописа првенствено што се тиче боловања да се покушају идентификовати и спријечити злоупотребе али да никако не дођу у питање људи који су заиста болесни и који су на боловању због болести.