Трнинић: Постоје индиције да су пожари намјерно изазвани

Док се ватрогасне екипе и спасиоци даноноћно боре са ватреном стихијом на терену, све чешће се поставља питање у којој је мјери људски фактор, па чак и намјерно паљење, узрок катастрофалних пожара.

О тренутној ситуацији на најугроженијим локацијама, сумњивим пожариштима у Херцеговини, али и о милионским улагањима у опрему, хеликоптерску подршку и увођење савремених технологија за рано откривање пожара, за "Глас Српске" говори је вршилац дужности директора Цивилне заштите Републике Српске Борис Трнинић.

Према процјенама са терена у којој мјери су екстремне врућине и суша узрок пожара, а колико несавјесно понашање грађана?

ТРНИНИЋ: Па, сигурно да је највећи узрочник пожара које тренутно имамо у Републици Српској, а и у ФБиХ, суша и јако мали број дана у посљедњих мјесец, два са падавинама. Међутим, према подацима са терена има и људског фактора у доста случајева, јер у једној општини у Херцеговини букнуо је пожар у исто вријеме на четири, пет мјеста. Они који се баве пожарима, односно овим ситуацијама, сматрају да је то чак и намјерно паљење.

Како могу бити санкционисани такви појединци?

ТРНИНИЋ: То није у нашој надлежности, не знам ни да ли се уопште дође до проналаска починиоца. То су претпоставке. Превише је сумњиво да да се у једном тренутку на четири мјеста појави пожар у опсегу од два километра квадратна.

Хроника

Горјела кућа у добојском насељу Бушлетић

Чини нам се да је сваке године све гора ситуација. Када упоредите ову пожарну сезону са претходним годинама, која је кључна научена лекција?

ТРНИНИЋ: Покушавам да не поредим године, али мислим да је 2024. година оно што смо имали на територији општине, односно сада града Фоче, било нешто најгоре. Ту је учествовало пуно људи на гашењу пожара, чак је било и пет хеликоптера који су гасили пожар у једном тренутку. Када је ријеч о лекцијама, оно што ми можемо да урадимо јесте да покушавамо да подигнемо свијест становништва, да упозоравамо на вријеме, да говоримо константно и понављамо и кроз медијске иступе да се не пали ватра на отвореном, јер једноставно то је нешто што не може да се заустави када крене. Оно што ми радимо са Владом Републике Српске је да велика средства улажемо у територијалне ватрогасно-спасилачке јединице. У посљедње три године Влада је уложила више од 20 милиона марака у територијалне ватрогасно-спасилачке јединице широм Републике Српске, док је Цивилна заштита са својим менаџментом усмјерила више од три милиона марака за побољшање опреме и знање ватрогасаца.

Да ли Цивилна заштита користи савремене технологије, попут дроном покривеног осматрања и термалних камера за мапирање жаришта на неприступачним теренима?

ТРНИНИЋ: Управо након 2024. године кренули смо у преговоре и испитивање свјетског тржишта да дођемо до једног таквог система за рано упозоравање. Начелно смо негдје у преговорима да буде неки пилот пројекат на територији града Фоче, гдје би покрили једну већу територију Националног парка, да видимо како функционише и како се понаша. Оно што за сад радимо јесте да, у врелим данима, пошаљемо један захтјев према Управи за ваздухопловство да ураде два три налета преко територије источне Херцеговине како би визуелно видјели шта се дешава, да ли има случајно негдје неки дим. Настојимо тренутно да обновимо и појачамо ресурсе локалних ватрогасних служби, поготово у источној Херцеговини гдје је акценат стављен на опрему ватрогасаца, возила и слично. Када то завршимо, ја сам сасвим сигуран да ће Влада Републике Српске имати слуха, као што је имала и до сад, да кренемо и у причу набавке система за рано упозоравање на пожаре.

Ватрогасци и спасиоци данима већ раде у екстремним условима. Какав је план ротације и подршке за људе на терену да не би дошло до потпуног исцрпљивања људства?

ТРНИНИЋ: Што се тиче ватрогасаца, они су у надлежности локалних заједница. И они праве свој систем и план рада. Тако да се ми не мијешамо у то. Ми смо послали једну екипу из Цивилне заштите која је инсталирала базен, који је напуњен водом. Имамо два-три базена разних кубикажа. То све прати хеликоптер Управе за ваздухопловство да би брже гасио пожаре.

Постоје ли прелиминарне процјене о томе колико је површина шума и ниског растиња уништено ове године?

ТРНИНИЋ: То раде надлежне институције, али посљедњих година је пракса да то буде рађено тек када знамо да пожара више неће бити. Тренутно нема смисла радити процјену. Штета је свакако огромна и буде вишемилионска.

(Глас Српске)