У јуну славимо три славе: Ова има посебно значење за Србе

Списак слава у мају 2026. године

Свети цар Константин и царица Јелена (3. јун, среда)

За дан Светог цара Константина и царице Јелене везују се вјерско-историјска прича и обичаји.

Овај празник славимо због Миланског едикта, који је цар Константин донио 313. године, окончао прогон хришћана и дао им слободу, због његове мајке царице Јелене. За Константина се везује и сазивање Првог васељенског сабора у Никеји 325. године- због раздора у Цркви који је изазвала појава јеретика Арија. На Сабору је осуђена јерес, а утврђено православље.

Мајка цара Константина, царица Јелена, борила се за веру Христову. Пронашла је Часни Крст Господњи, саградила цркву Васкрсења на Голготи и бројне цркве на Светој земљи.

На тај дан треба отићи у цркву и запалити свећу за мученике који су свој живот дали у одбрани хришћанства. На тај дан треба се и светом црквеном водицом, како би се тело очистило од болести.

Свети пророк Јелисеј (27. јун, субота)

Пророк Јелисеј живео је 900 година прије Христа и био је насљедник престарелог пророка Илије, по вољи Господа.

Раздвојио је воду у Јордану као Мојсије у Црвеном мору, горку воду у Јерихону учинио је питком, умножио уље у лонцу сиромашне удовице, Соманићанки васкрсао умрлог сина и чинио још многа чуда.

Крсна слава Свети пророк Јелисеј посебно је важна за људе који пате од очних болести. Веровање каже да се данас не ради у пољу осим сетве проса. Зато се каже: "Јелисеје просо сије, иде Вида да обиђе".

Свети мученик Кнез Лазар и сви Свети мученици српски - Видовдан (28. јун, недјеља)

Видовдан је вјерски и државни празник, који се сматра празником над празницима! Бројни догађаји из српске историје везују се за 28. јун. Најприје Косовски бој 1389. године, због кога се преплићу историја и народна вјеровања и обичаји.

На Видовдан 1914. године, Гаврило Принцип, убио је Франца Фердинанда Хабзбуршког, престолонасљедника Аустроугарске, што је искоришћено као изговор за почетак Првог свјетског рата.

Након пет година од убиства Франца Фердинанда, на исти дан, потписан је Версајски мировни споразум, између земаља Антанте и Њемачке, виновнице Првог свјетског рата. Затим, уставотворна је Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала је први Устав заједничке државе, Видовдански устав, на данашњи празник 1921. године, као и многи други догађаји.

Народ се на Видовдан умива и пјева "Ој Видове, Видовдан, што ја очима видио, то ја рукама створио".