У Српској пораст обољелих од дијабетеса

"Важно је да напоменемо да је тренутно највећа пандемија у свијету, не смао код нас, јесте управо та пандемија дијабетеса. Она је повезана са још већим проблемом, гојазношћу", каже Јелена Малиновић Панчић, ендокринолог.

"Најчешће те мјере животног стила, на које не обраћамо довољно пажње, недостатак физичке активности, неадекватна исхрана, вишак килограма, представљају разлог зашто имамо пораст броја обољелих од дијабетеса", рекла је Тамара Дојчиновић, ендокринолог.

Дијабетес тип два, за разлику од типа један који је аутоимуно обољење, је могуће превенирати здравим начином живота. Стручњаци истичу да правилна исхрана и редовна физичка активност може спријечити развој и компликације ове болести.

"Кључ је да имамо стабилну гликемију, да комбинујемо намирнице које одржавају стабилну гликемију, да немамо нагле падове шећера, а посљедично касније и скокове. Савјет је да једемо више поврћа. Увијек се савјетује да једемо пуно воћа и поврћа, мада бих ја на прво мјесто ставила поврће. Црвено месо да се једе два пута седмично, једном до два пута риба, и два пута пилетина или ћуретина", рекла је Марина Давидовић, нутрициониста

Поводом Свјетског дана обољелих од дијабетеса, Удружење особа обољелих од дијабетеса Републике Српске организовало је кампању „Ниси сам“. Циљ кампање је подстаћи развој емпатије у друштву према дијабетичарима.

"Ми често у Удружењу кажемо да је дијабетес тип један као да ходате по некој танкој жици. То је линија између шећера који је добар, а са друге стране су ниски шећери када можемо доћи у опасност. Сензор нам помаже да балансирамо вриједност шећера, а то нам помаже да избјегнемо компликације које нису мале", рекла је Јелена Шкрбић Радић, предсједник Удружења "DIABET no 1".

У свијету гдје већина има брз темпо живота и недостатак дисциплине када је у питању брига о себи, стручњаци апелују да на вријеме препознамо факторе ризика, имамо исправне прехрамбене навике, редовну физичку активност и довољно сна.