За шта гласамо на предстојећим изборима?

Имајући у виду бирачко тијело, један ће бити предсједник Републике у сљедеће четири године. Остали ће се борити да преко кандидатуре за предсједника освоје потпредсједнички мандат. Међу њима су актуелни потпредсједник и кандидат највеће бошњачке странке у БиХ, те још двојица Бошњака. Пет је кандидата из реда хрватског народа, а хрватске странке ту су расуле подршку на три кандидата, док се један нуди из грађанске странке.

"Кандидат са највише гласова постаје предсједник Републике Српске. Потпредсједничке позиције аутоматски припадају кандидатима са највише гласова из редова друга два конститутивна народа. На тај начин, једним гласањем грађани заправо бирају све позиције у Палати Републике“, наводи ЦИК БиХ.

Грађани ће на изборима бирати Предсједништво БиХ из групе од укупно 10 кандидата. Српски члан бира се између три кандидата са три различите стране Републике Српске - Бањалука, Источно Сарајево и Требиње. Три кандидата имају и Хрвати, од којих једна особа заправо долази из хрватске странке, један је независни кандидат којег подржавају хрватске странке, док трећи долази из такозване грађанске опције федералне политичке сцене. Бошњачки члан Предсједништва биће именован у избору између четири, од тога три врло позната имена у Федерацији, међу којим само један долази из декларисано бошњачке странке.

"Чланови Предсједништва бирају се из двије изборне јединице - Србин из Српске, а Бошњак и Хрват из Федерације БиХ. Кандидат који у Републици Српској добије највећи број гласова постаће српски члан Предсједништва БиХ из Републике Српске. Гласачи у Федерацији бирају два члана - независно од етничке припадности бирача који ће за њих гласати, потпуно повезано само с тим коју етничку припадност је кандидат навео у пријави за изборе. Бошњак који добије највише гласова у Федерацији биће бошњачки члан, Хрват ће бити хрватски члан Предсједништва БиХ“, наводи ЦИК БиХ.

Укупно 1.302 кандидата боре се за мјесто у Народној скупштини Републике Српске - око двадесет кандидата за једно посланичко мјесто. Учествује 36 политичких странака и коалиција које су предале и компензацијске листе.

Бирачи бирају 83 посланика. Од тога се 63 мандата додјељује у девет вишечланих изборних јединица, док њих 20 у скупштину улази путем компензационих мандата. Мандати се дијеле пропорционално, па број посланика који странка добије зависи од броја освојених гласова.

За мјесто у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ бори се укупно 711 кандидата. Листе је предала 31 политичка странка и коалиција, а мандати се освајају у осам изборних јединица – пет у Федерацији БиХ и три у Републици Српској.

"Бирачи бирају 42 посланика. Од тога се 30 мандата додјељује у изборним јединицама – 21 у Федерацији БиХ и девет у Републици Српској. Преосталих 12 мандата су компензациони и додјељују се са компензационих листа. Систем је пропорционалан, па број мандата зависи од броја освојених гласова на нивоу ентитета“, наводи ЦИК БиХ.

Један дан, три милиона и четиристо хиљада регистрованих бирача, пет и по хиљада бирачких мјеста. Један дан, један глас и четири важне одлуке. Пете нема. Мандатара за састав Владе Републике Српске предлаже предсједник Републике, а Владу бира Народна скупштина. Краће речено, за премијера се не гласа.