Енергија као кључно геополитичко питање

"Мислим да у овим околностима не треба одустајати ни од једног снабдјевача, али да треба давати предност јефтинијим, јер су данас цијена на таквом нивоу да је то јако важно за животне услове и задовољство и стандард грађана, у том смислу не треба кочити овај гасовод Шепак – Нови Град, него треба омогућити да се што слободније, брже и више дође до снабдјевача", рекао је Милош Шолаја, професор на Факултету политичких наука.

У свијету глобалних кретања потребно је сагледати енергетску ситуацију у БиХ. У ери значаја енергије и енергената, преко Првог и Другог свјетског рата, свједоци смо да се због тих елемената воде сукоби.

"Оно што је карактеристично у ово данашње вријеме, нажалост да су због сјеверног тока два, цјевовода Дружба, као и осталих проблема криза које се дешавају у свијету увиђено је да су енергија и енергенти изашли на пиједестал и да су у много чему и повод данашњих конфронтација. Велике земље ће из овог изаћи као побједници и да ће довољно наћи потребних енергетских капацитета и ресурса, док мале земље, неразвијене земље имају проблематику тиме да на оптималан начин и за одређене геополитичке уступке обезбједе довољно енергије за своје грађане", рекао је Слободан Симић, организатор

Сукоби на Блиском истоку показују нам да је Европа нову енергетску кризу дочекала потпуно неспремна.

"Европски промашај око зелене агенде сада ћемо сви плаћати поготово око ове стратегије замјене руског природног гаса са течним нафтним гасом из САД и Катара тога више на тржишту неће бити у 2026. године и оно што нам слиједи јесте велика, не само енергетска криза, него велика економска криза, инфлација, ново штампање евра и долара и брзо снижавање животног стандарда", рекао је Душан Пророковић, руководилац Центра за евроазијске студије.

Енергетска питања данас су дио глобалних политичких односа, због чега је, поручују учесници конференције, за БиХ кључно да обезбиједи сигурно и стабилно снабдијевање енергијом како би се ублажиле посљедице свјетских криза.