Гдје је данас паметно уложити новац?

"Немамо тог предузетничког духа да бисмо више улагали у послове, углавном је то нешто на штедњу у банкама, с обзиром да је низак праг осигураних депозита можемо рећи да се значајан дио одваја за некретнине а оно што је на западу присутно тај тренд куповине, злата, златних полуга то је код нас нешто што је новост у чему наши грађани немају ни могућности, ни довољно знања није им то приступ", рекао је Горан Рачић, предсједник привредне коморе Републике Српске.

Према ријечима економиста, без обзира на избор инвестиције, једно правило је основ сваког финансијског планирања, од сваке плате оставити бар дио новца по страни. Најчешће се говори да то треба бити између 10 и 20 одсто примања, али већина грађана тврди да то једноставно није могуће.

"Родитељи су склопили с нама уговор и улажу у име дјетета, тај новац који су добили од бабина и сваки мјесец остављају 100-200 КМ за дијете до 19 године да има средства уколико жели да студира или да има основу за неки квалитетнији живот. Уколико се уложи 3000 КМ иницијално и 300 КМ мјесечно се улаже, преко 110 000 марака дијете може имати са 19 година, а ако настави то да ради са 50 година може да има преко 2 милиона", рекао је Бранко Кецман, директор ''Advantis Broker'' Бања Лука.

"Ако сте мали инвеститор и имате неки новац и хтјели бисте да сачувате тај новац да не изгуби на вриједности онда је једино рјешење да сједнете у ауто, одете у Загреб и купите златне плочице, злато још увијек има тренд раста. Ако имате мало више новаца улажете у неке некретнине које неће губити на вриједности а ако би га издавали у неком моменту онда би вам доносио и принос", рекао је Зоран Павловић, економист.

Економисти су сагласни да се најсигурнији и најстабилнији принос данас остварује куповином обвезница. Ипак, проблем је што грађани у Српској нису довољно информисани о томе на који начин систем функционише. У ишчекивању нове продаје народних обвезница, након већ једне успјешно обављене, физичка лица могу директно да купују хартије од вриједности Републике Српске, односно краткорочне трезорске записе и дугорочне обвезнице, што је, према стручњацима, један од најсигурнијих начина заштите новца од инфлације. Ипак, за то је потребна и финансијска писменост и сарадња са брокерским кућама.

"Постоје обвезнице Републике Српске које носе камату од 5,5 до 6%, постоје обвезнице микрокредитних друштава које износе каматну стопу од 6-8% ако то поредимо са каматном стопом коју грађани могу добити уручењу у банкама ово је знатно више", каже Бранко Кецман, директор ''Advantis Broker'' Бања Лука.

Запад је, кажу економисти, отишао и корак даље, улагањем у фондове великих свјетских компанија, јер је зарада до 9 одсто. Могућности постоје, на грађанима је да ту могућност искористе на прави начин.