Интернетом кружи нова мапа: Подаци за БиХ су забрињавајући

Док су поједине републике бивше Југославије успјеле да се приближе европском просјеку или га чак надмаше, други дио региона и даље се бори са двоцифреним стопама незапослености и спорим економским реформама. Подаци за БиХ су забрињавајући.

Под‌јела региона на четири економске зоне

Иако су све земље региона некада дијелиле сличан привредни систем, данашњи подаци указују на огромне разлике у динамици тржишта рада.

Здравље

Зашто није препоручљиво пити воду коју сте наточили дан раније?

Када се анализира простор бивше Југославије, слика је подијељена на четири јасне категорије:

Словенија, Регионални предводник: Са стопом незапослености од мање од четири одсто, Словенија наставља да доминира као најстабилније тржиште рада у региону, парирајући најразвијенијим земљама ЕУ попут Чешке.

Хрватска, Стабилан раст: Хрватска биљежи одличних 4,5 одсто, што је сврстава међу успјешније државе југоисточне Европе и потврђује позитиван тренд привлачења инвестиција и стабилизације тржишта.

Србија, Позитивни помаци уз заостатак: Србија се налази у средини са стопом од близу девет одсто. Иако је у бољој позицији од јужних и западних сусједа, Србија и даље каска за стандардима Хрватске и Словеније, док је скоро изједначена са земљама попут Шпаније (9,8 одсто).

БиХ, Црна Гора и Сјеверна Македонија, Критична зона: На дну листе налазе се Босна и Херцеговина, Црна Гора и Сјеверна Македонија, које све биљеже незапосленост изнад 11 одсто. Ови подаци указују на то да је овај дио региона и даље најосјетљивији на економске потресе и да су потребне хитне и дубоке тржишне реформе.

Како Балкан стоји у односу на Европу

Да би се разумјела позиција нашег региона, важно је погледати и остатак континента. Најниже стопе незапослености у Европи биљеже Пољска (2,2 одсто) и Чешка (3,1 одсто), које практично немају проблем са вишком радне снаге. На другом крају скале, поред балканских држава, налази се Украјина са 12 одсто, што је директна посљедица ратних околности и разрушене инфраструктуре.

Подаци за 2026. годину јасно показују да географска близина не гарантује економску сличност. Јаз између четири одсто у Словенији и 11 одсто у Босни и Херцеговини најбоље осликава различите брзине којима се државе бивше Југославије крећу ка европским економским стандардима, преноси Телеграф.