Како стати у крај негативном пословању "Електропривреде Српске"?

У двије термоелектране ради око 3.800 људи. Чак 800 радника је на боловању или има смањену радну способност, али плате уредно иду. Ту креће прича о рационализацији.

„Ту очито треба ангажовати здравствене инспекторе, да треба инспекторе о раду, инспекторе тржишта, све ангажовати, испитати да ли је то стварно тако. Ако је то стварно тако, онда прихватамо то. Међутим, рецимо у хидроелектранама је тај проценат далеко мањи, у матичном предузећу не постоји тај проценат, у дистрибуцијама не постоји тај проценат, а у термоелектранама је тај проценат, ево рекао сам вам 800 радника је од 3.800 нерасположиво за рада", рекао је Лука Петровић, генерални директор Електропривреде Републике Српске.

И сви имају потврду љекара или комисије, па су директорима руке везане. Лажно боловање мора да крене да се санкционише, категоричан је и Максим Скоко. РиТе Гацко гуши и лош квалитет угља, али и сама структура радне снаге.

„Оно што, када су у питању запослени, много више оптерећује од саме структуре запослених то је питање инвалида рада, којих у овом моменту има преко 200 у РиТе Гацко и питање боловања, при чему, заиста тешко је из угла директора рећи да ли је неко болестан или није болестан, када донесе потврду од надлежног љекара“, Максим Скоко, директор Рите Гацко.

Боловања нису, али лоша хидрологија јесте бољка хидроелектрана. У оној на Дрини муку муче и с дугом, који „Електропривреда“ Српске има према њима. Тешка су та дуговања више десетина милиона КМ.

„То ствара проблеме у ликвидности, да нам то нарушава наш пословни рејтинг, зато што долазимо у ситуацију да дугујемо за порезе и доприносе према нашим радницима, што нам ствара једну непријатну ситуацију, да дугујемо према нашим добављачима, да дугујемо општинама“, Недељко Перишић, директор „Хидроелектрана на Дрини“ Вишеград.

То нису једини проблеми и свако зависно предузеће их има више. Све то заједно, логично, утиче на негативно пословање. Причаће се о томе и на тематској сједници Владе.