Колико би данашњих 100 КМ требало да вриједи како би имало исту куповну моћ као прије пет година

Новчаница од 100 марака изгледа једнако као и прије пет година, али њезина куповна моћ данас је знатно мања. Грађани БиХ то најбоље осјећају при сваком одласку у трговину, на бензинску пумпу или приликом плаћања режија. Оно што се некада могло купити за 100 КМ, данас често стоји и више од 130 марака, што показује колико је инфлација у посљедњих неколико година смањила вриједност новца, пише Вечерњи лист БиХ.

Кумулативна инфлација

Економисти процјењују да је кумулативна инфлација у БиХ од 2021. до данас износила око 30 посто. То практички значи да би данашњих 100 марака требало бити приближно 130 КМ како би имало исту куповну моћ као прије пет година. Другим ријечима, данашњих 100 КМ вриједи отприлике колико је вриједило 75 - 77 марака 2021.

Највећи раст цијена забиљежен је код хране, енергената, комуналних услуга и становања. Иако је инфлација успорила, већина цијена није се вратила на разину од прије неколико година. Због тога грађани имају осјећај да новац "нестаје" много брже него прије. То потврђују и искуства грађана.

Србија

Бахата крађа: Сјео у туђи трактор и побјегао у мрак

"Прије пет година са 100 марака могла сам купити намирнице за готово цијелу седмицу. Данас, када напуним кошарицу основним производима, рачун без проблема пређе тај износ. Купујемо само оно најнужније", каже Мостарка Марија. Слично размишља и пензионер Драго. "Моја је пензија нешто већа него прије неколико година, али су цијене расле пуно брже. Некада сам са 100 марака могао подмирити добар дио мјесечне куповине хране, а данас тај новац потрошим за неколико дана", каже. Млади запослени посебно упозоравају на раст трошкова становања.

"Станарина, режије и гориво данас узму велик дио плате. Некада сам сваки мјесец могао нешто уштед‌јети, а сада једва покријем основне трошкове", каже Иван. Ни породице с д‌јецом нису поштеђене. "Највише су поскупјели производи које морате куповати сваки дан – хљеб, млијеко, месо, воће и поврће. Када одете у трговину са 100 марака, врло брзо схватите да то више није новац као некад", каже Сања.

Због раста цијена многи су промијенили и своје навике. Све чешће прате акцијске понуде, успоређују цијене међу трговинама и купују искључиво оно што им је потребно. "Више нема спонтане куповине. Направим попис прије одласка у трговину и држим га се. Иначе, 100 марака нестане за петнаестак минута", каже Ката, која је у пензији.

Пад стандарда

Економисти упозоравају да номинални раст плата не значи нужно и бољи животни стандард. Ако цијене расту брже од примања, куповна моћ становништва наставља падати.

Управо је то разлог због којег многи грађани, унаточ већим платама него прије неколико година, имају осјећај да си могу приуштити мање. На пад куповне моћи посљедњих година упозоравају и економски аналитичари.

Игор Гавран истиче да номинални раст плата не значи нужно и бољи животни стандард. "Ако цијене расту брже од примања грађана, реално је да грађани имају мање иако номинално зарађују исто или више. То највише погађа грађане с нижим приходима јер они већи дио свог прорачуна троше на основне потребе, гд‌је инфлација често удара најјаче", упозорио је раније Гавран. Иако конвертибилна марка остаје једна од најстабилнијих валута у регији захваљујући валутном одбору и везаности уз еуро, њезина стварна вриједност у свакодневном животу одређена је цијенама производа и услуга. А оне су данас знатно више него прије пет година. Зато питање "колико вриједи 100 марака" више није само математичка рачуница него свакодневна стварност коју грађани осјећају при свакој куповини.