Ово су послови будућности: Плате високе, а потражња ће тек расти

Нове америчке пројекције, међутим, показују да технологија неће једноставно "узети послове". Док би нека занимања могла нестајати, у другим областима биће потребне стотине хиљада нових радника.

Амерички Биро за статистику рада (БЛС) процјењује да ће тамошња економија од 2025. до 2035. године добити око 5,9 милиона радних мјеста, али тај раст неће бити равномјерно распоређен.

Међу занимањима која истовремено нуде високе зараде и велики потенцијал раста издвајају се послови у здравству, технологији, финансијама и управљању.

"Business Insider" је на основу нових података БЛС-а издвојио 20 занимања с медијалном годишњом зарадом од најмање 75.000 долара и добрим изгледима за раст запослености.

Подаци се односе на САД и тамошње плате, па их не треба директно пресликавати на тржиште рада у БиХ. Ипак, показују у којим областима би потражња за стручњацима могла снажно расти у наредној деценији.

Здравство би могло добити више од два милиона радника

Један од највећих добитника наредне деценије требало би да буде здравство.

БЛС процјењује да ће приватни сектор здравства и социјалне заштите до 2035. године добити више од 2,2 милиона радних мјеста. То је око 37 одсто свих нових послова које би америчка економија требало да добије у том периоду.

Посебно се издвајају такозване медицинске сестре с напредним овлашћењима (nurce practitioners). Број запослених у овом занимању могао би порасти чак 41 одсто, са око 336.300 на 474.100.

Савјети

Пет једноставних трикова за најлакше гуљење печених паприка

То значи око 137.800 додатних радних мјеста, док медијална годишња плата тренутно износи 132.300 долара.

Појашњења ради, "nurce practitioners" је медицинска сестра с високим нивоом стручног образовања и знатно ширим овлаштењима од класичне медицинске сестре. У пракси, зависно од америчке савезне државе, може прегледати пацијенте, постављати дијагнозе, наручивати и тумачити претраге, прописивати терапију и лијекове те пратити лијечење. Неке могу радити и прилично самостално, без непосредног надзора љекара.

Тражени ће бити и љекарски асистенти, здравствени стручњаци који у САД раде уз љекаре и имају овлашћења за преглед, дијагностику и лијечење пацијената (physician assistants), као и менаџери здравствених служби. За посљедње се очекује раст запослености од око 24 одсто, уз медијалну годишњу зараду од 123.860 долара.

Разлог није само развој медицине. Америчко становништво стари, па расте потреба за лијечењем, дугорочном његом и другим здравственим услугама.

АИ неће угасити све технолошке послове

Вјештачка интелигенција требало би да буде један од највећих покретача промјена на тржишту рада, али БЛС очекује да ће управо њен развој повећати потребу за одређеним стручњацима.

Међу њима су стручњаци за податке, чији би број до 2035. могао порасти за готово 35 одсто.

То би значило око 95.400 нових радних мјеста, док медијална годишња плата у тој професији износи 120.230 долара.

Још веће плате имају стручњаци за рачунарска и информациона истраживања. Њихова медијална годишња зарада износи 140.300 долара, а очекује се раст запослености од око 22 одсто.

Тражени ће бити и стручњаци за информациону безбједност, што није изненађујуће с обзиром на све већу дигитализацију пословања и потребу компанија да заштите податке и системе.

Нека занимања донијеће више од 100.000 нових послова

Велики проценат раста није једини показатељ колико ће неко занимање бити тражено.

Много говори и укупан број нових радних мјеста, преносе Независне новине.

Тако би у САД до 2035. требало да буде запослено око 194.700 регистрованих медицинских сестара више него данас. Њихова медијална годишња плата износи 97.550 долара.

Број софтверских програмера могао би бити повећан за око 174.700, уз медијалну годишњу зараду од 135.980 долара.

Менаџери здравствених служби могли би добити око 155.100 нових радних мјеста, док се код менаџера рачунарских и информационих система очекује око 108.100 додатних позиција.

За аналитичаре управљања очекује се око 109.200 нових радних мјеста.

Финансије и управљање не одлазе у прошлост

Упркос брзом развоју АИ алата који могу обрађивати огромне количине података, БЛС не очекује нестанак свих традиционалних финансијских и пословних занимања.

Напротив.

Број финансијских менаџера могао би порасти за око 84.900, а њихова медијална годишња зарада износи чак 166.570 долара.

Рачуновође и ревизори могли би добити око 79.400 нових радних мјеста. Њихова медијална годишња зарада износи 83.680 долара.

То показује да аутоматизација појединих задатака не мора нужно значити нестанак цијеле професије. Послови који захтијевају доношење одлука, процјену ризика, одговорност и тумачење сложених података и даље би могли бити веома тражени.

Међу најбрже растућим пословима и зелена енергија

На самом врху листе занимања с најбржим процентуалним растом налазе се и послови повезани с обновљивим изворима енергије.

Број инсталатера соларних фотонапонских система могао би порасти за око 37 одсто, док се за сервисере вјетротурбина очекује раст од око 30 одсто.

Ипак, постоји важна разлика.

Ријеч је о занимањима која данас имају релативно мали број запослених, па велики процентуални раст не значи и стотине хиљада нових радних мјеста. БЛС процјењује да ће соларни инсталатери и сервисери вјетротурбина заједно до 2035. добити мање од 15.000 нових радних мјеста.

Који су онда послови будућности?

Ако се гледају и зараде и очекивани раст, међу занимањима која се посебно издвајају налазе се медицинске сестре с напредним овлашћењима, стручњаци за податке, љекарски асистенти, стручњаци за информациону безбједност, софтверски програмери, менаџери здравствених служби, стручњаци за рачунарска и информациона истраживања, финансијски менаџери, рачуновође и ревизори те различите врсте пословних и технолошких менаџера.

Заједничко многима од њих није само високо образовање.

Траже се способност рјешавања проблема, рад с подацима и технологијом, прилагодљивост и доношење одлука, односно управо оне вјештине које је теже потпуно препустити аутоматизованим системима.

Истовремено, БЛС очекује да би АИ и аутоматизација могли смањивати потребу за људима на пословима који укључују понављајуће и рутинске задатке. Административна и канцеларијска занимања као група могла би до 2035. изгубити око 752.100 радних мјеста.

Другим ријечима, тржиште рада будућности неће нужно имати мање послова. Имаће другачије послове – а највећу предност могли би имати они који на вријеме стекну вјештине које ће компанијама бити потребне и за десет година.