
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Велика потражња и пад производње поново су подигли цијене пелета у БиХ, које се тренутно крећу од 600 па до чак 900 КМ по тони, а поједини произвођачи у Републици Српској због недостатка количина више не примају нове наруџбе.
У бањалучкој фирми "Дрвопродеx" кажу да већ два мјесеца не примају нове наруџбе, јер не могу произвести количине које грађани траже.
"Наравно да свакодневно зову и траже да наруче пелет, али ми не узимамо наруџбе, јер не можемо произвести довољне количине", казали су из ове фирме.
Додају да је палета од 1.050 килограма пелета коштала 640 КМ, са укљученим превозом на адресу купца.
У сарајевској компанији "Дрвосјеча", која послује путем представништава у неколико градова широм Босне и Херцеговине, истичу да и код њих влада велика потражња те да се на испоруку чека неколико дана.
Из ове фирме наводе да цијена пелета зависи од класе производа.
"Пелет А2 класе тренутно је доступан по цијени од 790 КМ по тони, док А1 класа достиже цијену и до 830 КМ по тони, плус превоз. Имамо веома много наруџби", казали су из "Дрвосјече".
Из фирме "Медекс Пром" из Шипова казали су да код њих тона пелета тренутно кошта 600 КМ те да је потражња велика.
И Јанко Петровић, потпредсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске и власник компаније "Петропројект" из Братунца, казао је за "Независне новине" да се цијена пелета код произвођача тренутно креће између 600 и 620 КМ без ПДВ-а.
"Велика је потражња зато што је с радом престало доста произвођача пелета, а дрвна индустрија већ три године је у проблемима, па се сада све то одразило на цијене. Једноставно, дошло је до комплетног пада производње дрвета", казао је Петровић.
Истиче да извоз тренутно није велики и значајан фактор због чега нема много пелета, већ да је већи проблем несташица.
"Велика је потражња, доста људи је прешло на пелет", рекао је Петровић.
Говорећи о разликама у цијенама пелета између Федерације БиХ и Републике Српске, Петровић је истакао да, према његовом мишљењу, класе које поједини произвођачи наводе на производу нису увијек поуздан показатељ његовог квалитета.
"Добар пелет се продаје без обзира на класу. Често не добијете оно што пише на декларацији", казао је Петровић.
Када је ријеч о томе шта очекивати у наредном периоду, Петровић сматра да би потражња могла да се смањи током октобра и новембра.
"Наравно да ће мало стати потражња", казао је Петровић.
Он је навео да су грађани раније очекивали пад цијена, због чега су одгађали куповину, али да је, након што се то није догодило, дошло до наглог повећања потражње.
Да потражња увијек утиче на кретање цијена, сматра и Игор Андрић, секретар Удружења шумарства и прераде дрвета при Привредној комори Републике Српске.
"Разлог због којег су велике разлике у цијенама између Сарајева и Бањалуке првенствено је у броју потрошача, који је много већи у Сарајеву, док је у Републици Српској већи број произвођача, а мањи број потрошача. Због тога је цијена у Федерацији БиХ већа", казао је Андрић за "Независне новине".
Према његовим ријечима, потражња за пелетом почела је да расте прије два до три мјесеца.
"Ове године, уназад два-три мјесеца, људи су почели да наручују и траже пелет. Не може се са сигурношћу рећи шта ће се дешавати у наредном периоду, али је видљиво да су цијене у порасту", рекао је Андрић.
Предсједник Асоцијације сертификованих произвођача пелета у БиХ Горан Ивановић казао је за Фену да проблем ове године представља дефицит сировине у шумарству.
"Зима је била дужа, па се у шуму ушло мјесец до два касније него обично. Постоје и објективни проблеми у шумарству на које не можемо утицати. Знајући за ове околности, још у априлу смо апеловали на становништво да благовремено набави пелет. Већина грађана нас је послушала, али један дио још није набавио огрев", навео је Ивановић.
Највећи притисак на тржишту тренутно је забиљежен у урбаним центрима: Сарајеву, Мостару и Тузли, гдје поједини трговци користе повећану потражњу и подижу малопродајне цијене, које у појединачним случајевима достижу и до 900 КМ.
Ивановић наглашава да иза овог поскупљења не стоје произвођачи, већ препродавци.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Економија
13 ч
0
Економија
17 ч
0
Економија
1 д
1
Економија
1 д
0Најновије
Најчитаније
07
47
07
46
07
44
07
44
07
42
Тренутно на програму