Пријети ли Европи несташица авионског горива?

Поједине европске авио-компаније већ су обуставиле летове или повећале цијене карата, а неки од италијанских аеродрома упозоравају на ограничења у точењу горива за авионе. Неминовно је да у наредном периоду можемо очекивати отказивање или чак укидање летова, као и раст цијена карата.

„У наредних месец дана ћемо видети поскупљења, везано за поскупљења горива. То се неће прелити одмах на авио карте. Велика већина ових већих авио компанија је увела доплате за авио-гориво, које се крећу око 20 евра за европске дестинације до 100 евра за интерконтиненталне“, рекао је Петар Вујиновић, уредник Ваздухопловног портала „Танго Сикс“.

Цијена авионског горива у Европи протекле седмице достигла је рекордних 1.838 долара по тони. Прије почетка рата била је 831 долар по тони. У Аеродромима Републике Српске кажу да тренутно немају проблема у авио-саобраћају, а ни са снабдјевеношћу керозином, али свјесни су да је тешко за очекивати да ће их криза заобићи.

„Раст цијена горива повећава оперативне трошкове превозника који ће такве притиске у правилу компензовати кроз два основна механизма, повећањем цијена карата или кроз захтјеве за додатним субвенцијама. У овим околностима може доћи до прилагођавања мреже летова, при чему су мањи аеродроми посебно осјетљиви на смањење фреквенција, нарочито у сегменту нискотарифног саобраћаја“, рекао је Дејан Новарлић, руководилац Одјељења за опслугу и прихват ваздухоплова у Аеродромима Републике Српске.

Залихе за април нису упитне, али већ би у мају и током љета могле бити, упозоравају стручњаци. Све и када би овог момента дошло до стабилизације цијена , требало би неколико мјесеци да се ситуација стабилизује.

„Што се тиче авио саобраћаја, за разлику од друмског, ви не можете очекивати да ће неки ваздухопловни аеродром да напуни своје капацитете, односно резервоаре пуне, као што то можете у друмском превозу, јер све то утиче на оперативне трошкове лета, да морате водити рачуна на не претоварите ваздухоплов са непотребном килажом. Дакле, морате оптимално да планирате количину горива, а то усложњава питање како уопште очекивати да ли ћете на некој дестинацији имати сигурно снабдијевање или не“, рекао је Зоран Ињац, универзитетски професор.

Ваздушни саобраћај доприноси бруто друштвеном производу европских компанија са 851 милијардом евра. Зато из Међународног савјета аеродрома, који броји више од 600 аеродрома, позивају Брисел на хитно праћење расположивости авионског горива, јер би посљедице несташице могле бити катастрофалне, не само за људе, већ и за транспорт роба и услуга.