Стан у Бањалуци, злато или биткоин: Колико би данас вриједло 10.000 евра уложених прије 15 година

За обрачун су коришћене цијене од почетка седмице, док је за почетни датум узет 6. септембар 2011. године, први трговински дан након празника у Сједињеним Америчким Државама. У прорачун је укључена и промјена курса. Десет хиљада евра је у септембру 2011. вриједило 14.099 долара, јер је евро тада вриједио 1,4099 долара. Према посљедњем референтном курсу Европске централне банке, евро вриједи 1,1622 долара.

Стан у Бањалуци – око 19.800 евра

Према подацима са тржишта некретнина из 2011. године, цијена квадратног метра новоградње у Бањалуци кретала се у широком распону, зависно од локације. За потребе овог прорачуна узета је оријентациона вриједност од око 2.100 КМ по квадратном метру.

За 10.000 евра, односно око 19.558 КМ, тада се, барем математички, могло купити приближно 9,31 квадратни метар стана.

Према посљедњим подацима Републичког завода за статистику, просјечна цијена завршених и продатих нових станова у Бањалуци у другом кварталу 2026. године износила је 4.154 КМ по квадратном метру.

Иста површина од 9,31 квадратног метра данас би зато вриједила око 38.680 КМ, односно приближно 19.800 евра.

Треба имати у виду да за 2011. годину не постоји потпуно упоредив званични статистички податак за просјечну цијену новоградње у Бањалуци, па је вриједност од 2.100 КМ по квадрату узета као оријентациона на основу тадашњих тржишних цијена.

У обрачун нису укључени евентуални приходи од издавања, порези, одржавање нити други трошкови власништва.

Злато – око 28.400 евра

Унца злата је у септембру 2011. коштала око 1.895 долара, док се почетком септембра ове године цијена кретала око 4.430 долара.

Улагање од 10.000 евра данас би, након прерачунавања по актуелном курсу, вриједило приближно 28.400 евра. Нису урачунати трошкови куповине, продаје и чувања физичког злата.

S&P 500 – око 104.000 евра

Улагање у индекс S&P 500, посредством фонда SPY и уз реинвестирање дивиденди, порасло би са 10.000 на приближно 104.000 евра.

Прилагођена вриједност удјела фонда SPY износила је 89,85 долара у септембру 2011, док је 4. септембра 2026. фонд затворен на 770,19 долара.

Мајкрософт (Microsoft) – око 307.700 евра

Прилагођена цијена Мајкрософтове акције, којом су обухваћене исплаћене и реинвестиране дивиденде, износила је око 19,70 долара у септембру 2011. Према наводима Банкар.ме, посљедња цијена акције била је 499,70 долара.

Улагање од 10.000 евра у Мајкрософт данас би зато вриједило приближно 307.700 евра.

Амазон (Amazon) – око 290.100 евра

Акција Амазона, након прилагођавања за касније подјеле акција, коштала је 10,81 долар у септембру 2011. године. На затварању тржишта 4. септембра ове године вриједила је 258,51 долар.

Почетних 10.000 евра тако би нарасло на приближно 290.100 евра.

Епл (Apple) – око 341.700 евра

Прилагођена цијена Еплове акције прије 15 година износила је 11,36 долара, док је посљедња цијена била 319,97 долара.

Уз урачунате подјеле акција и реинвестиране дивиденде, инвестиција од 10.000 евра данас би вриједила око 341.700 евра.

Тесла (Tesla) – око 2,8 милиона евра

Теслина акција је у септембру 2011. године, након прилагођавања за касније подјеле акција, вриједила око 1,53 долара. Посљедња цијена износила је 354,08 долара.

Улагање од 10.000 евра данас би вриједило приближно 2,81 милион евра.

Енвидија (Nvidia) – око 8,5 милиона евра

Акција Енвидије је прије 15 година, након прилагођавања за све касније подјеле акција, вриједила приближно 0,33 долара. На затварању тржишта 4. септембра 2026. њена цијена износила је 230,36 долара.

Вриједност почетног улагања од 10.000 евра данас би достигла око 8,47 милиона евра. Уз реинвестирање скромних дивиденди које је Енвидија исплаћивала, резултат би могао бити нешто већи.

Биткоин (Bitcoin) – око 117,8 милиона евра

Биткоин је 6. септембра 2011. вриједио приближно 8,20 долара. За 10.000 евра, односно тадашњих 14.099 долара, теоретски се могло купити око 1.719 биткоина.

Према дневној референтној цијени од 4. септембра 2026. године, један биткоин вриједио је око 79.659 долара. Такво улагање данас би износило приближно 117,8 милиона евра.

Овај прорачун је искључиво математички. Тржиште биткоина 2011. године било је веома мало и неликвидно, куповина тако велике количине по јединственој цијени била би отежана, а данашња вриједност не укључује трошкове трговања, чувања и порезе.

Посматрано искључиво кроз раст тржишне вриједности, биткоин би био убједљиво најисплативија инвестиција. Слиједе Енвидија са око 8,5 милиона и Тесла са приближно 2,8 милиона евра.

Међу традиционалнијим улагањима најбоље би прошли власници акција Епла, Мајкрософта и Амазона. Злато и стан у Бањалуци донијели би знатно умјеренији раст, али би и њихова вриједност била више него двоструко већа од почетног улагања.

Резултати представљају процјену засновану на историјским цијенама и не укључују порезе, провизије, инфлацију, трошкове одржавања нити разлику између куповне и продајне цијене. Такође се претпоставља могућност куповине дијелова акција и потпуно реинвестирање дивиденди тамо гдје је то наведено.