Земљама Западног Балкана милиони, БиХ још ни цента

Ова транша услиједила је након трећег захтјева за исплату и позитивне оцјене реформских корака у областима конкурентности и иновација у Албанији и Црној Гори, те образовања и дигитализације у Сјеверној Македонији.

Албанија је до сада добила укупно 212,8 милиона евра, Црна Гора 89,3 милиона и Сјеверна Македонија 142,1 милиона евра.

Република Српска

Минић: Од данас потпуно јасно шта ће грађани бирати 4. октобра

Када је ријеч о реформама које требају бити у фокусу у наведеним земљама, од Албанија се тражи побољшање пословног окружења, олакшавање инвестиција и иновација, проширење приступа финансијама за старт-ап компаније и зелене/дигиталне секторе, саопштено је из Европске комисије.

Од Црне Горе јачање истраживачког и иновационог екосистема, подршка научницима, бизнисима и истраживачким институцијама, а од Сјеверне Македонија финансирање основног и средњег образовања, ширење дигиталне инфраструктуре и ИТ опреме у школама.

Дио средстава иде директно у државне буџете, док остатак иде кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан (ВБИФ) за инфраструктурне пројекте у одрживом транспорту, чистој енергији, дигитализацији и развоју људског капитала.

Инструмент за реформе и раст за западни Балкан је финансијски стуб Плана раста, усвојеног 2023. године, с укупним фондом од шест милијарди евра.

Друштво

Бањалучане залудио нови скупоцјени тренд

До сада је кроз овај механизам од 2024. године исплаћено 673,6 милиона евра.

ВБИФ, као заједничка финансијска платформа ЕУ, чланица и међународних институција, усмјерава три милијарде евра у грантове и зајмове.

Босна и Херцеговина једина је земља која до сада није добила ниједну исплату из Плана раста, јер још није усвојила Реформску агенду.