Брат и сестра из Српца раме уз раме у полицијској униформи

Брат и сестра, Маја и Марко Милашиновић из Српца, данас раме уз раме носе полицијску униформу, поносно, одговорно и са осмијехом који открива колико им значи што су заједно на истом путу.

Иако данас дијеле исти позив, њихови почеци били су различити. Марко је, каже, одувијек знао да жели бити полицајац. Маја је у ту причу ушла готово случајно.

Бања Лука

Апел на мрежама узнемирио Бањалучане: Иза свега стоји велика лаж

"Нисам била сигурна да ли ћу уписати али када сам отишла у станицу и попричала са колегама они су ми били додатна мотивација", прича Милашиновићева.

Судбина је хтјела да се њихови путеви још више испреплету. Једно вријеме су заједно боравили у интернату, гдје су, далеко од куће, били једно другом највећа подршка.

"Ту ми је он помагао, такође и за неке папире као и патроле у којима су више мушкарци и ту ми је помагао и био ми је велика подршка", истиче Милашиновићева.

Градови и општине

Ново поскупљење у бх. граду: Таксисти дижу цијене од понедјељка

Марко, брат Маје Милашиновић је навео да је због његове сестре и њеног приступа и тога како се она понашала током приправничког и касније када се запослила и добила рјешење, му је допринијело да га други гледају као и њу.

"Да сам добар, зрео, да хоћу да радим и да данас-сутра од мене може бити неки полицајац", каже Милашиновић.

Њихови родитељи у почетку нису били одушевљени тим избором.

Мајка је сина замишљала као свештеника, а кћерку као васпитачицу у вртићу. Ипак, с временом су схватили да су њихова дјеца пронашла свој пут.

Хроника

Возачи, опрез: Још један удес у Српској

"Отац је мало строжи али све са намјером да данас-сутра будемо прије свега добри људи, а онда добри полицајци. Обоје дјеце у полицији то је стварно нешто чим се данас могу поносити у данашње доба, а мајка као мајка, свака мајка је подршка својој дјеци", наводи Марко Милашиновић.

Данас, кажу Маја и Марко, највећи понос виде управо у очима родитеља, преноси "РТРС".

Они, без обзира на све обавезе које носи униформа, остају прије свега брат и сестра, ослонац једно другом, баш као и оних дана у интернату.