"Гости ово никад не виде": Седам година радила ко сезонски радник на Јадрану и све признала

Дуге смјене, недостатак особља, умор и притисак да све буде завршено на вријеме само су дио њихове свакодневице, а оно што се дешава иза хотелских врата гости углавном не виде, преноси Блиц.

Управо о односу гостију према хотелском особљу повела се расправа на Фејсбук страници "Савјетник за путовања – Травел Адвисор", након што се једна корисница пожалила на понашање запослених у појединим хотелима. Тада се јавила жена која је, како је навела, седам сезона радила на Јадрану и одлучила да открије шта гости, како тврди, “никада не виде”, и да управо због тога нису увијек савршено љубазни.

За директора си број и треба те исциједити док не цркнеш

"Радила сам седам сезона на предивном Јадрану. Оно што ви као гости не видите јесте однос који послодавац у 99 одсто случајева има према раднику, у каквим условима тај радник живи и како се гости према том истом раднику понашају. Радила сам као конобарица на бифеу, значи смјене од 12 сати, гаћице, панталоне, све мокро, често гладна, уморна, крвавих ногу. Ријеч је о једној нашој хотелској компанији. За директора си број и треба те исцедити док не цркнеш", описала је.

Свијет

Број потврђених случајева еболе премашио 5.000

Осврнула се потом и на однос дела гостију према запосленима.

"А гости? На прсте једне руке могу да набројим неколико њих који су ме тих седам година третирали људски, са поштовањем и достојанствено. Мисле да су бољи, а ти си им само слуга. Могу све и све им је дозвољено преко туђе кичме. Па ти буди услужан и насмијан мјесецима без слободног дана и крвавих чарапа. Ти имаш посао и мораш да га одрадиш, а то већина не схвата па су изузетно безобразни, третирају те као смеће и мораш да им се извињаваш јер радиш свој посао", написала је.

Дуге смјене, недостатак особља, умор и притисак да све буде завршено на вријеме само су дио њихове свакодневице, а оно што се дешава иза хотелских врата гости углавном не виде, преноси Блиц.

Управо о односу гостију према хотелском особљу повела се расправа на Фејсбук страници “Савјетник за путовања – Травел Адвисор”, након што се једна корисница пожалила на понашање запослених у појединим хотелима. Тада се јавила жена која је, како је навела, седам сезона радила на Јадрану и одлучила да открије шта гости, како тврди, “никада не виде”, и да управо због тога нису увијек савршено љубазни.

За директора си број и треба те исциједити док не цркнеш

"Радила сам седам сезона на предивном Јадрану. Оно што ви као гости не видите јесте однос који послодавац у 99 одсто случајева има према раднику, у каквим условима тај радник живи и како се гости према том истом раднику понашају. Радила сам као конобарица на бифеу, значи смјене од 12 сати, гаћице, панталоне, све мокро, често гладна, уморна, крвавих ногу. Ријеч је о једној нашој хотелској компанији. За директора си број и треба те исцедити док не цркнеш", описала је.

Осврнула се потом и на однос дела гостију према запосленима.

Друштво

Опасност за воланом: У Српској све више казни за телефон у вожњи

"А гости? На прсте једне руке могу да набројим неколико њих који су ме тих седам година третирали људски, са поштовањем и достојанствено. Мисле да су бољи, а ти си им само слуга. Могу све и све им је дозвољено преко туђе кичме. Па ти буди услужан и насмијан мјесецима без слободног дана и крвавих чарапа. Ти имаш посао и мораш да га одрадиш, а то већина не схвата па су изузетно безобразни, третирају те као смеће и мораш да им се извињаваш јер радиш свој посао", написала је.

"Радимо као робови"

Данас је, каже, и сама хотелски гост, али искуство рада у туризму није заборавила

"Сада сам и сама гост, и то хотела високе категорије, и не пада ми на памет да зуцнем ни једну једину ријеч некоме за кога већ из искуства знам да ради као роб. И не пада ми на памет да било кога третирам као стоку, као што су мене годинама", поручила је.

Објаснила је и шта се понекад крије иза коментара запослених попут онога да ће "сви полетјети на ручак или вечеру".

"Види сад кад сви полете на ручак или вечеру”, у мом случају, до 15 сати све је требало да буде спремљено и ја сам морала да пјешачим до смјештаја. Једино што ми је требало било је да ми неко сједи до посљедњег минута и да остајем сат времена дуже да радим, што ми није било плаћено. И, хеј, битна је продуктивност па није било ни довољно особља. У 17 сати поново сам ишла да радим, али госта то ионако није брига. Некада сам остајала у хотелу од 7 до 22 сата јер нисам имала снаге да идем до смјештаја", написала је.

"Ставите се у ципеле тих јадних људи"

Ипак, нагласила је да лоши услови рада нису оправдање за некултуру.

"Основна култура мора да постоји. А ако платиш, ниси платио личног роба 24 сата дневно, него смјештај. Већина би сједила до јутра. Ресторан има радно вријеме, а то изморено особље заслужује одмор. Гост се спусти у своју собу, а ја сам километрима пјешачила до свог контејнера, и тако сваки дан. Али то нико не види, односно не жели да види. Један дан ставите се у ципеле тих јадних људи и онда сви редом пишите шта и како. Лијеп поздрав", закључила је бивша конобарица.