Хрвати у великим проблемима: Несташица лијекова постаје ново правило

Удружење произвођача лијекова при ХУП-у (Хрватска удруга послодаваца) истиче да ограничене цијене лијекова, модели јавне набавке лијекова засновани искључиво на најнижој цијени и једном побједнику тендера, прекомјеран трошковни притисак на произвођаче и поремећаји глобалних ланаца снабдијевања дугорочно угрожавају доступност кључних лијекова.

Упозоравају да несташице лијекова и растућа зависност од производње ван Европске уније постају озбиљан ризик за здравствене системе, нарочито у мањим државама попут Хрватске.

"У актуелном геополитичком контексту, уз јачање индустријских политика трећих земаља и све чешће поремећаје у снабдијевању, доступност лијекова престаје бити само тржишно питање и постаје питање здравствене безбједности, стратешке аутономије и реиндустријализације Европске уније", наводе.

Градови и општине

Туристички аутобуси не могу до Херцеговачке Грачанице због радова

Уредба о критичним лијековима (Critical Medicines Act, CMA) европски је, како истичу, одговор на ове изазове. Ријеч је о новом регулаторном и индустријском оквиру којим ЕУ жели ојачати производњу кључних лијекова на свом тлу, смањити зависност од трећих тржишта те повећати сигурност и континуитет снабдијевања лијековима за грађане.

Из Удружења наводе да у Европи 46% критичних генеричких лијекова испоручује само један произвођач, док је чак 83% тржишта зависно од добављача с доминантним удјелом, што значајно повећава ризик од несташица.

Лоше бројке за Хрватску

Бројке за Хрватску су још лошије: 68% критичних генеричких лијекова има само једног добављача, а код 91% лијекова тржиште се практично ослања на једног произвођача. Истовремено, док су цијене већине производа у Европи порасле око 30%, цијене генеричких лијекова пале су за готово 8%, што подстиче повлачење лијекова са тржишта и даље смањење броја произвођача.

"Резултат је све мањи број произвођача, већа рањивост ланаца снабдијевања и растућа несигурност за пацијенте и здравствени систем. Управо је Уредба о критичним лијековима осмишљена као одговор на ове изазове, како би државама дала алате за стабилније снабдијевање, јачање производње у ЕУ и дугорочну сигурност доступности критичних лијекова", истичу.

Хрватска фармацеутска индустрија је, како наводе, стратешки сектор и дио националне и европске критичне инфраструктуре.

Култура

Лорд са буџета: Хаџихафизбеговић за 13 истих представа узео вртоглаву цифру

"Удружење произвођача лијекова покрива готово цјелокупно домаће тржиште генеричких лијекова, запошљава око 6.000 радника (од чега је 80% високообразованих), ствара додатних 18.000 индиректних радних мјеста, извози 70% производње и доприноси око 2% БДП-а. У контексту израде Националног плана развоја индустрије РХ 2027–2034, Акционог плана и обликовања става РХ према CMA, Хрватска има јединствену прилику да истовремено ојача сигурност снабдијевања лијековима, подстакне нова улагања у производне капацитете, обезбиједи дугорочну одрживост здравственог система и повећа користи за пацијенте кроз стабилну доступност терапија", поручују из Удружења.

Истичу да Хрватска треба увести обавезан модел избора више привредних субјеката у јавној набавци, обезбиједити финансијски одрживу набавку и предвидиве рокове плаћања, прилагодити систем подстицаја великим улагањима, продужити и редефинисати рокове коришћења подстицаја те омогућити великим компанијама равноправан приступ фондовима ЕУ. Такође наглашавају да је кључно активно заступати хрватске интересе у тријалогу о Уредби о критичним лијековима, преноси 24сата.хр.