Некада били милионери: Невјероватна прича o мјесту које је живјело од љубичастог злата

Ријеч је о Велом Грабљу, селу које је некада врвјело животом и богатством, а данас броји тек шачицу становника који чувају успомене на његово златно доба.

Село у којем је вријеме стало

Далеко од гужве популарних хварских одредишта, на свега двадесетак минута вожње од града, налази се село које на први поглед дјелује као да је остало замрзнуто у неком давно прохујалом времену. Скривено међу брежуљцима, виноградима и каменим оградама, посјетиоце дочекује готово нестварна тишина коју ремети тек пјевање птица или шум вјетра. Његове уске камене улице, старе традиционалне куће са дрвеним капцима и атмосфера потпуног мира стварају утисак да је вријеме овдје стало. Ипак, та идилична слика крије дубоку демографску драму. Према посљедњем попису становништва, Вело Грабље данас има свега двадесет становника, док их је прије само стотину година било чак пет стотина.

Иако га данас посјетиоци откривају због аутентичне далматинске архитектуре и мирног амбијента, разлог његовог некадашњег просперитета није био туризам, који је у то вријеме био тек у повоју. У Велом Грабљу није било луксузних вила ни богатих странаца, већ нешто што је у том периоду било далеко вредније и уносније, непрегледна поља лаванде, пише Вечерњи лист.

Регион

Пијана жена завршила иза решетака: Оптужила супруга да је вара, па га пребила

Прича о хварском љубичастом злату почиње крајем двадесетих година прошлог вијека, у вријеме када су острвски виногради били погођени изузетно тешким периодом због болести пламењаче која је уништавала чокоте винове лозе. У потрази за новом културом која би могла да успијева на кршевитом, каменитом и сушном тлу, мјештанин Бартул Томићић први је препознао огроман потенцијал у узгоју лаванде и производњи драгоцјеног етеричног уља. Иако је лаванда на острву постојала и раније као самоникла биљка, управо је он започео њен систематски развој као пољопривредне културе која ће убрзо промијенити судбину цијелог краја.

Како је лаванда донијела богатство

Након пропасти винограда, становници су очајнички тражили нови извор прихода, а показало се да је хварска клима, с великим бројем сунчаних дана и мало падавина, идеална за узгој ове ароматичне биљке. Убрзо је Вело Грабље постало неприкосновени центар производње, а средином 20. вијека лаванда је доносила толико добре приходе да су становници села били међу најимућнијима на цијелом острву.

Мјесто је тада стекло ласкави надимак "село милионера", а у једном периоду било је и највећи произвођач лавандиног уља у читавој Далмацији. Готово свака породица учествовала је у захтјевном процесу, од бербе на стрмим падинама до дестилације и продаје уља које је било изузетно тражено на тржишту. Опојни мирис љубичастих поља постао је заштитни знак овог дијела Хвара, а острво је све до седамдесетих година прошлог вијека било једно од најважнијих подручја за узгој лаванде на читавом Медитерану, раме уз раме са француском Провансом.

Међутим, златно доба лаванде, нажалост, није дуго потрајало. Глобално тржиште се промијенило, откупне цијене етеричног уља почеле су нагло да падају, чинећи производњу све мање исплативом. Истовремено, млади су, у потрази за образовањем и бољим пословним приликама, масовно одлазили на копно, остављајући за собом старије генерације. Ситуацију су додатно погоршали и велики пожари који су уништили дио вриједних засада, па се село постепено почело празнити.

Свијет

Ебола однијела 267 живота, број обољелих премашио хиљаду

У најтежим годинама у Велом Грабљу остало је свега седам сталних становника док су камене куће, некада пуне живота и смијеха, постале тихи свједоци прошлих времена. Прича о Велом Грабљу тако је постала симбол нестајања традиционалног живота на далматинским острвима.

Иако данас има мање становника него икада прије, Вело Грабље и даље живи, али неким споријим, мирнијим и другачијим ритмом. Управо та тишина и аутентична атмосфера данас привлаче посјетиоце који желе да упознају другачије, скривеније лице Хвара, далеко од гужве и гламура.

Препород захваљујући фестивалу

Посљедњих година село доживљава својеврсни препород захваљујући великом труду локалне заједнице и ентузијаста усмјерених на очување традиције и културне баштине. Некадашње златно доба лаванде претворено је у препознатљив идентитет мјеста, а његов најпознатији догађај је Фестивал лаванде, који се традиционално одржава почетком јула и привлачи све већи број посјетилаца.

Ове године фестивал ће се одржати 3. и 4. јула, а сезона лаванде је већ у току, па се широм Хвара поново могу видјети предивни љубичасти засади који се таласају на љетном повјетарцу.