Нема мирног сна за сточаре: Стока на мети вукова

"Пуштали смо краве, онда смо дошли горе кад смо чули да су се животиње узбаниле. Видјели смо да су се растрчали магарци и видјели смо да фали један магарац. Сутрадан смо се вратили назад и утврдили на једном мјесту гдје су га цијелога појели", описује ужас сточар Ивица Воларевић.

Највећа штета настала је након што је страдала млада магарица из стада Удружења Горачићи. Нападнуте су животиње и у околним стадима

"Прије двије, три године је било стотињак коња, сада имате два, три, поклали су све што је било ту. Нама је заклано у задње три године више од 20 што магараца, што крава, јунади, телади", додаје Воларевић.

Страх се увукао и међу мјештане и шетаче који све ријеђе пролазе подручјем Видоња.

"Шетам једном, двапут седмично и то ми чини добро за здравље. Увијек ме је страх. Највјеројатније бих побјегао ако бих могао", признаје Јозо Кеша из Зажабља.

Близина границе с Босном и Херцеговином додатно отежава ситуацију. Вук у сусједној земљи није заштићен па се животиње повлаче у сигурнија, брдовита неретванска подручја.

Здравље

Појавила се опасна болест отпорна на антибиотике, најугроженија дјеца

"У Хрватској смо прије 15-ак година имали дозволу за одстрел, то је било 10, 15, 20 јединки вука годишње који се реализовао, али прекинуто је јер службени подаци о бројности вука нису потврђени знанственим истраживањем", говори Иван Цвитковић из Интервентног тима за вука и риса.

Проблема су свјесни и у ловачком друштву. Кажу како је постојећим законским оквирима тешко заштитити стоку, а истовремено очувати строго заштићену врсту.

"Наћи неки баланс да вук буде сит, а коза цијела, бит ће тешко у овим законским регулативама. Држава би требала учинити више да обештети људе који имају штете", сматра Иван Менало из метковског Ловачког друштва Лиска.

Иако им чопори вукова уништавају стада, огорчени сточари кажу - руке су им везане. Док збрајају штете и страхују од нових напада, само желе сачувати - своју стоку.

(Дневник.хр)