Сезонци у Црној Гори би могли имати плату читаву годину

Према доступним подацима, црногорској привреди током љетне и зимске туристичке сезоне недостаје између 20.000 и 25.000 радника. Због тога се послодавци у туризму и другим сезонским дјелатностима све више ослањају на радну снагу из иностранства.

Приједлог закона о сталном сезонском запошљавању од фебруара се налази у скупштинској процедури, а очекује се да би могао бити усвојен прије наредне љетне сезоне.

Регион

Гости ово никад не виде: Седам година радила ко сезонски радник на Јадрану и све признала

Планирани модел требало би да омогући домаћим радницима да задрже радни однос с послодавцем и након завршетка сезоне, умјесто да сваке године поново траже посао. На тај начин имали би већу финансијску сигурност, континуитет радног стажа и осигурање током периода у којем не раде.

Према предложеном рјешењу, послодавци би плаћали осигурање, док би држава током зимских мјесеци обезбјеђивала накнаду од око 108 евра за сезонске раднике који испуњавају прописане услове.

Модел би обухватио и одређене категорије незапослених лица, студената и пензионера који обављају сезонске послове.

Циљ је задржати домаћу радну снагу и смањити потребу за поновним ангажовањем великог броја радника из иностранства сваке године.

Послодавци траже веће учешће државе

Привредници подржавају идеју сталног сезонског запошљавања, али упозоравају да би трошкови овог модела могли представљати додатно финансијско оптерећење за послодавце.

Сматрају да би држава требало да преузме већи дио финансијских обавеза, као и да је потребно размотрити висину накнаде коју би радници добијали ван сезоне.

Регион

Гости ово никад не виде: Седам година радила ко сезонски радник на Јадрану и све признала

Додатни изазов представља одлазак домаћих радника у иностранство, гдје често могу остварити веће приходе и добити боље услове рада.

Послодавци зато истичу да само увођење новог статуса неће бити довољно уколико се истовремено не побољшају укупни услови запошљавања.

Међу приједлозима су боље повезивање образовног система с потребама тржишта рада, активирање домаћих радника који тренутно нису запослени, као и поједностављивање процедура за ангажовање странаца.

Хрватска одустала од сличног модела

Искуство Хрватске показује да овакав систем може помоћи у задржавању дијела домаћих радника, али и да има одређена ограничења.

Хрватска је модел сталног сезонског запошљавања примјењивала више од десет година, након чега је од њега одустала.

Међу разлозима за смањење његовог значаја наводе се све веће ослањање на стране раднике и административна сложеност система.

Црногорске власти ипак не одустају од планираног рјешења, али је прије његовог увођења потребно додатно размотрити усклађеност с пореским прописима и правилима о доприносима.

Готово 29.000 дозвола за стране раднике

Размјере проблема с недостатком радне снаге показују и подаци о запошљавању странаца.

Влада Црне Горе за ову годину утврдила је квоту од готово 29.000 дозвола за привремени боравак и рад страних држављана.

Увођење статуса сталног сезонског радника требало би да допринесе стварању стабилнијег тржишта рада и омогући послодавцима лакше планирање пословања током цијеле године.

Ипак, коначан ефекат зависиће од услова прописаних законом, трошкова које ће сносити послодавци и висине финансијске подршке коју ће држава обезбиједити радницима ван туристичке сезоне, пише Биз​нис.рс.