Завршена расправа која је подијелила регион: Ово је истина о ајкули уловљеној у Јадрану

Стручњаци из Хрватског института за океанографију и рибарство поделили су на свом Фејсбук профилу рад објављен у часопису Journal of Marine Science and Engineering, на којем је учествовало више од 20 истраживача из различитих дијелова свијета, укључујући САД, Аустрију, Грчку, Нови Зеланд и Јапан, као и региона попут Сплита и Котора.

Полемика у научној заједници покренута је након што су се појавиле сумње да ли је уловљени примерак заиста био младунче велике беле ајкуле. Додатну контроверзу изазвала је чињеница да животиња није сачувана за детаљнију анализу, већ је након фотографисања завршила у ресторану. Такав поступак раније је оштро критикован, с обзиром на то да је ријеч о заштићеној врсти, чији би сваки улов требало пријавити надлежним институцијама.

У међувремену су се појавили и супротни ставови. Један од њих изнео је проф. др Ален Солдо, који је у ранијем раду тврдио да фотографисани примерак не припада врсти велике бијеле ајкуле. Међутим, најновије истраживање оспорава ту тврдњу и доноси детаљнију морфолошку анализу доступног материјала.

Како наводе аутори, фокус је био на видљивим спољним карактеристикама и зубним обиљежјима, при чему су посебну пажњу посветили узорку пигментације на прсним перајима. Управо ти детаљи, према новим налазима, јасно указују да се ради о великој бијелој ајкули, а не о сродним врстама како је раније сугерисано.

"Критички и аргументирани коментари важан су дио знанственог дискурса, јер научна сазнања морају бити отворена за стручну проверу и расправу. Зато смо, заједно с међународним тимом стручњака за велике беле ајкуле и сродне врсте са скоро свих континената, детаљно анализирали доступне податке како бисмо проверили аргументе из коментара и боље објаснили идентификацију", поручили су из Института.

Процјене говоре да је јединка била дуга између 120 и 130 центиметара, што одговара младом примерку. Научници у раду наводе:

"Поновно смо анализирали примјерак користећи све видљиве спољне и зубне обиљежје и показали да одговара великој бијелој ајкули".

Велика бијела ајкула важи за једну од најређих и најугроженијих врста у Средоземном мору, због чега сваки потврђен налаз има посебан значај. Такви случајеви могу пружити драгоцјене увиде у потенцијална подручја размножавања и кретања ове врсте, која је и даље недовољно истражена у овом дијелу свијета.

(б92)