Вратио се опасни предатор: Најновије откриће би могло да забрине туристе

Посљедња опажања и анализа забиљежених података од 1862. до 2023. године потврђују сталну, иако ријетку присутност ове врсте уз обалу Шпаније, преноси Ековјесник.

Контролише популације плена

Опажања се временски поклапају са миграцијама атлантска туне плавоперке (Thunnus thynnus), што наводи на закључак да доступност плена може утицати на кретање великих белих ајкула, наводе стручњаци.

Велика бела ајкула је једно од најопаснијих морских створења. Може да достигне дужину до 6,4 метра, а понекад и до 6,6 метара. Као предатор у обалним и отвореним морским стаништима, има кључну улогу у одржавању равнотеже у ланцу исхране, јер контролише популације плијена.

Ријеч је о дуговечној врсти која може живјети и до 73 године. Полну зрелост достиже тек при дужини од око 4,5 метра, што обухвата већину одраслих женки и полно зрелих мужјака. Због касног сазревања, генерацијски циклус траје око 53 године.

Упркос некада широкој распрострањености, број јединки ове врсте знатно је опао, па је Међународна унија за очување природе (ИУЦН) сврстала у категорију “угрожених” врста, са процјењеним падом популације од 30 до 49 одсто током последње три генерације, односно око 159 година.

Рибари уловили младунче

У Средоземном мору присуство велике беле ајкуле углавном се потврђивало на основу спорадичних опажања, случајног улова и историјских записа.

Здравље

Четири јутарње навике за здравији живот

Нова студија, објављена 2026. у научном часопису “Acta Ichthyologica et Piscatoria”, доприноси бољем разумевању распрострањености врсте, јер доноси нови потврђени налаз унутар шпанског ексклузивног економског појаса.

Наиме, 20. априла 2023, локални рибари случајно су у водама, уз источну обалу Шпаније, уловили младунче велике бијеле ајкуле дужине око 210 центиметара и тежине између 80 и 90 килограма. Идентитет врсте потврђен је генетском анализом, што овај налаз чини једним од ретких провјерених записа о великој бијелој ајкули у тамошњим водама у посљедњим деценијама.

Овај ријетки сусрет подстакао је истраживаче на детаљан преглед података од 1862. до 2023. године, што је резултирало опсежном анализом која показује да популација велике бијеле ајкуле у Средоземљу, иако ријетко уочљива, и даље постоји.

“Повод за истраживање била је документација случајног улова за који смо сазнали захваљујући дугогодишњој блиској сарадњи са рибарским сектором. Утврђивање присуства младих јединки посебно је важно, а појава младунаца отвара питање да ли се у том подручју активно размножавају“, истиче др Хозе Карлос Баез из ИЕО-ЦСИЦ.

Када је ријеч о стању популације, истраживачи наглашавају потребу за опрезом.

“Са постојећим подацима не можемо тврдити да се средоземна популација велике бијеле ајкуле опоравља. Овај нови налаз пре одражава побољшане системе праћења и размјене информација него стварни пораст бројности”, напомиње Баез.

Свијет

Орбан: Грубе и подмукле методе против Будимпеште

Анализа података потврђује сталну, али спорадичну присутност великих бијелих ајкула у шпанским водама, а истраживање показује да се сусрети са овом врстом и даље сматрају изузетним догађајима.

Изузетно ретки инциденти

Позивајући се на познату мисао Х. Ф. Лавкрафта да је “најстарија и најснажнија емоција човјечанства страх, а најстарија и најснажнија врста страха - страх од непознатог”, истраживачи наглашавају да је научно разумијевање најбољи начин за разбијање митова.

Такође, подсјећају да су током више од 160 година ријетко забиљежени инциденти ајкула са људима (у шпанским водама), што потврђује да ова врста не представља значајан ризик за обално становништво.

С обзиром на пад бројности великих бијелих ајкула, научници истичу значај даљег развоја програма праћења и очувања како би се побољшало познавање ове врсте. Комбиновањем директних опажања и напредних метода праћења могуће је развити стратегије очувања засноване на научним доказима, преноси Телеграф.