Знају скролати, али не и цртати: Одгођен упис 4.383 првачића

Разлози су различити – од емоционалне незрелости, преко говорно-језичних потешкоћа, до проблема с пажњом и концентрацијом.

Сцена

Трпим терор: Станија се огласила о Асмину након што је ушао у ријалити Елита

"Груба моторика је заиста примјетно све лошија и лошија. То су основне вјештине као што су скакутање, ходање по степеницама, прескакање вијаче. Неријетко захтијевају појачани труд“, изјавила је за Дневник Нове ТВ Татјана Чулина, специјалиста школске медицине из Завода за јавно здравство Приморско-горанске жупаније.

Највише одгађања у Загребу

Ако се посматра посљедњих пет година, у већини жупанија биљежи се раст броја одгађања. Највише их је ове године у Граду Загребу – око 1.100, а слиједе га Сплитско-далматинска жупанија (542) и Загребачка жупанија (431).

"Истраживања у свијету и у Европи говоре о истом тренду. Дјеца предшколске доби све су мање спремна емоционално, социјално и психофизички за полазак у први разред“, додала је Чулина.

Знају скролати, али не и цртати

Велики утицај има и дигитализација. Дјеца сатима бораве пред екранима, а логопеди истичу парадокс: већ са двије године знају покрет скролања по екрану, док истовремено не знају правилно држати бојицу или притиснути на папир.

"У години пред школу све чешће видимо дјецу с врло лошом графомоториком", упозорила је Ирена Млинарић Трабалко, предсједница Секције предшколских логопеда Хрватског логопедског друштва.

Друштво

Ево колике су њемачке пензије: Некада су биле сан сваког Балканца, а данас...

Ситуацију додатно отежава и претјерана заштита родитеља.

"Превише заштићујемо дјецу и не дајемо им прилику да сами искусе, погријеше, падну, дигну се и ријеше проблем“, каже логопед Ивана Марковић.

"Пустите их да се играју"

Стручњаци поручују да се кроз игру најприродније развијају вјештине потребне за школу. Нису потребни посебни курсеви ни активности – довољно је дружење, игра у дворишту и шетње.

"Дјеца би требало да буду вани, у парковима, трче и крећу се. То је начин учења и развијања кроз покрет“, додала је Млинарић Трабалко.

Марковић савјетује родитељима да дјецу укључе у свакодневне ситуације.

"Отиђите с дјететом у трговину, питајте га како се зове чоколадица коју жели, које је прво слово у тој ријечи. Ако му дате евро, колико Киндер јаја може купити? Таква интеракција је најбоља припрема за школу", каже она.