Колико ће Српска издвојити за представништва

Тако ће на примјер Представништво у Русији на располагању имати два милиона, у Србији милион 200 хиљада, док у САД-у милион. Цифром су задовољни и у Аустрији. Привреда, култура, очување традиције, подршка дијаспори, области су у којима то Представништво има планиране активности. За њих је планирано милион 450 хиљада.

„Најзначајнији пројекат Представништва је „Фит фор Аустрија“ гдје већ дуги низ година спроводимо заједнички с аустријском Привредном комором, са коморним системом Републике Српске, ИЦБЛ, пројекат за подршку извозно оријентисаним предузећима и ове године настављамо опет два циклуса. Сам буџетски оквир који је одобрен од стране Владе Републике Српске је довољан за планиране активности, наравно, узимајући у обзир да се и ради ефикасно и да поскупљења која су погодила Западну Европу задњих неколико година значајно утичу на саме цијене и скупоћу коју мора да се узме у обзир у свим активностима за ову годину“, рекао је Младен Филиповић, шеф Представништва Републике Српске у Аустрији.

Представништво у Грчкој располагаће буџетом тешким 480 хиљада КМ. Знају како ће их утрошити.

„План и програм Представништва за 2026. годину свакако усмјерен је на јачање нашег институционалног присуства, саме Републике Српске у Грчкој и на унапређење наше, како политичке, тако и економске видљивости, али и на континуираној промоцији наше културе и идентитета“, рекла је Јелена Јовановић Атханасиоу, шеф Представништва Републике Српске у Грчкој.

Добила су представништва позитивну оцјену ресорног министарства. Тамо кажу да су остварени видљиви резултати у промоцији привредних потенцијала Републике Српске.

"Средства која су у претходном периоду улагана у рад представништава коришћена су управо за реализацију ових активности, са циљем јачања међународне видљивости Републике Српске и стварања бољих услова за привредну, институционалну и културну сарадњу", наводе из министарства за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске.

Предности представништава препознају послодавци. Ипак, признају, то превише не користе.

„Ја мора да будем искрен, привредници из Републике Српске немају баш велики обичај да се обраћају и да траже нова тржишта преко представништава Републике Српске у другим земљама. Оно што знам да је било спорадичних случајева, али наш план је управо да покушамо у неком будућем периоду да промовишемо ту комуникацију како бисмо што лакше долазили до неких нових послова“, рекао је Зоран Шкребић, предсједник Уније послодаваца Републике Српске.

Можда ће ту комуникацију успјети да уновче и у још неким државама, мимо оних у којима већ постоје представништва. У оних 15 милиона марака с почетка приче, 5 милиона 910 хиљада је предвиђено за оснивање и рад нових представништава. Средства су планирана као опција – нова представништва ће се основати само ако се у току године утврди друштвено-економска оправданост.