Цијене лете у небо - гдје је граница?

Између тих и таквих статистичких успона и падова грађани су збуњени јер знају да је након повећања цијена на рачунима за струју и комуналије на ред дошао хљеб. Пекари то управо поскупљење мрежарине и повећање минималне плате. Да је бар само хљеб. Гдје су нпр. фризерски салони, поједини приватни вртићи, ко зна шта још.

У новембру 2024. године, синдикална потрошачка корпа је изгледала овако

У истом периоду лани - овако

To значи да се само годину касније издвајало око 155 КМ више за основне потребе. Тек ће да се издваја. У фебруару ћемо то одмах да осјетимо када стигну новогодишњи рачуни за струју и комуналије, па се на то дода и најављено поскупљење хљеба, али и других роба и услуга. Тако долазимо готово до празне потрошачке корпе.

„Од краја ’21, односно почетка ’22. године, значи не дешава нам се само у овом моменту тај неоправдани, неконтролисани раст цијена.Сигурно, пошто подразумијева ти трошкови за два члана одрасла, двоје дјеце школског узраста. Четворочлану радничку породицу, уствари да би се обезбиједило то и нормално живјело, без ускраћивања било којих производа и услуга што јесте неопходно на мјесечном нивоу, та просјечна плата би требало да износи око 2.000 КМ, да бисмо онда рекли да је животни стандард задовољавајући“, каже Божана Радомир, стручни сарадник за економска питања у Савезу синдиката Републике Српске.

А просјечна мјесечна нето плата у Српској исплаћена у децембру 2025. године износила је 1.580 КМ. Рјешење је ваљда да се бира шта је тај мјесец приоритет из потрошачке корпе. Мало по мало и извуче се разлика минималца из џепа грађана. Нема више артикла и услуге да нису поскупјели, подсјећају из удружења потрошача. Забрињавајуће је када расту цијене основних животних намирница. Све плиће џепове грађана требало би да заштите доносиоци одлука.

„Овдје неко заиста мора сносити одговорност, а одговорност је овдје и на доносиоцима одлука везано за марже које су ипак знатно високе. Удружење пекара ће се лако договорити да се подигну цијене, млинара, увозника брашна и свих осталих, све ове бранше су направиле своја удружења која данас покушавају диктирати у нашој земљи ову причу“, каже Mуриса Марић, Удружење за заштиту потрошача „ДОН“, Приједор.

Брашно, вода, квасац, мало соли и шећера - мијеси хљеб. Можда већина и почне, више ће се исплатити. Има и других идеја. Предсједник СНСД-а предлаже државну пекару.

"Није могуће да је хљеб у Србији једна КМ, а код нас двије, а већину пшенице увозимо из Србије, може да буде нешто за те оперативне трошкове, успут имамо јефтинију струју него Србија, ако користите струју за печење, имате субвенције. Нама треба вријеме да формирамо своје државне пекаре и ми ћемо то највјероватније урадити или ћемо са једним бројем њих направити споразум и рећи: ово је цијена ограничена, не може бити већа“, каже Милорад Додик, предсједник СНСД-а.

Расте зато топли оброк на нешто више од 12 КМ. Барем нешто да нас грије. Мада, с оваквим цијенама, више личи на симболичну чорбу, али битно је да је топао.