Додик: Наш циљ је Република Српска као земља породице и дјеце

"Желимо Републику Српску у којој се рађа више дјеце. У којој су породице снажне и сигурне. У којој млади остају. У коју се наши људи враћају. У којој ниједна мајка, отац или дијете не остају сами када им је тешко. И у којој вјерујемо у сутра, јер наш народ никада није био народ без наде", истакао је Додик у колумни за Медијски систем Републике Српске - СРНА коју преносимо у цијелости:

Демографија је једно од највећих питања нашег времена. Али она није разлог за страх и песимизам, већ позив да разумијемо вријеме у којем живимо и да одлучно радимо за будућност.

Када погледамо бројке, видјећемо да Република Српска није никакав европски изузетак, нити се суочава са проблемом који други немају. Напротив.

Европска унија је 2024. године имала стопу фертилитета од 1,34 дјетета по жени. Србија је била на 1,63, Република Српска око 1,5, док је Црна Гора била на 1,8.

Ниједна од тих стопа није довољна за просту обнову становништва, за коју је потребно око 2,1 дијете по жени.

У Европској унији је 2024. рођено око 3,55 милиона дјеце, готово упола мање него шездесетих година прошлог вијека.

Дакле, пред нама јесте велики изазов, али у њему нисмо сами. То је изазов нашег региона и практично цијелог европског континента. Зато ми се допада када предсједник Србије Александар Вучић о демографији говори једноставно и разумљиво сваком човјеку – нема државе ни будућности без дјеце.

Треба их више и Европи. Треба их више и нама. И вјерујем да можемо да их имамо више. То је можда најважнија разлика у начину на који треба да разговарамо о демографији.

Не вјерујем у политику која ће људима свакога дана говорити да нас је све мање, да нам школе остају празне и да је будућност унапријед изгубљена. Људи не стварају породице из страха. Стварају их из љубави, сигурности, наде и вјере да ће сутра бити боље него данас. Наш посао је да ту вјеру ојачамо.

Република Српска је у претходним годинама урадила много. Градили смо систем у којем породица зна да Република стоји уз њу – од жеље људи да постану родитељи, преко рођења дјетета, његовог одрастања, лијечења и школовања.

Финансирамо вантјелесну оплодњу и захваљујући тим поступцима рођено је више од 2.200 беба. Помажемо свако новорођено дијете. Повећали смо матерински додатак на 746 КМ мјесечно. Посебно подржавамо треће и четврто дијете.

Република Српска преузела је рефундацију пуне бруто плате током породиљског одсуства. Повећавали смо подршку родитељима-његоватељима. Створили смо Фонд солидарности "Душа дјеце" да родитељ чијем је дјетету потребно лијечење у иностранству зна да у најтежем тренутку није сам.

Донијели смо закон којим штитимо дијете када родитељ не извршава своју обавезу издржавања.

Десетине хиљада наше дјеце имају бесплатне уџбенике. Финансирамо превоз ученика, асистенте дјеци са сметњама у развоју, здравствену заштиту, лијекове, лијечење ријетких болести.

Ниједна од тих мјера сама неће промијенити демографску слику. Али заједно говоре нешто много важније. Говоре какву Републику Српску градимо. Градимо Републику која воли живот, која цијени мајчинство и очинство, Републику која зна да је снажна породица основа снажног друштва. И Републику која има довољно самопоуздања да каже да оно што смо до сада урадили није крај, него темељ за сљедећи велики корак.

А тај корак мора бити још амбициознији.

Наши стратешки циљеви у наредним годинама морају бити повећање наталитета, јачање и стабилност породице, афирмација породичних вриједности, останак младих и повратак наших људи у Републику Српску. Посебно вјерујем у ово посљедње.

Генерације наших људи данас живе у Аустрији, Њемачкој, Словенији, Швајцарској, Србији, Америци, Аустралији и широм свијета. То није само наш демографски губитак.

То је и наш огромни потенцијал. Ти људи нису престали да буду наши зато што данас живе стотинама или хиљадама километара далеко.

Овдје су њихове породице. Овдје су њихове куће. Овдје су гробови њихових предака.

Овдје долазе за празнике. Овдје навијају за своје клубове. Овдје многи од њих и даље виде мјесто којем припадају. Љубав према завичају већ постоји. На нама је да тој љубави додамо разлог за повратак. И све чешће видимо да повратак није само наша жеља за будућност. Он се већ догађа.

Посљедњих година срећем све више породица које су живјеле у иностранству, а онда одлучиле да се врате у Републику Српску. Разговарам са људима који су имали посао и уређен живот у европским земљама, али су изабрали да њихова дјеца одрастају овдје. Да буду ближе својим родитељима, породици и пријатељима, да живе у средини којој припадају и у којој желе да граде своју будућност.

Свака таква породица за мене је важна потврда двије ствари - прво, да Република Српска напредује и да оно што годинама радимо даје резултате, а друго, можда још важније, да имамо огроман простор да урадимо још више.

Ако се људи већ данас враћају зато што овдје виде квалитет живота, сигурност и будућност за своју дјецу, онда је наш задатак да створимо услове да сутра таквих породица буду хиљаде.

Зато повратак наших људи не видим као романтичну идеју нити као позив на носталгију. Видим га као реалан развојни и национални циљ Републике Српске. Не можемо људе вратити позивима и паролама. Морамо градити Републику Српску у коју вриједи вратити се - добар посао, пристојну плату, могућност да човјек покрене свој посао, стан или кућу коју може себи да приушти, добар вртић и школу за своју дјецу, савремену здравствену заштиту, безбједност, уређене градове и општине и осјећај да овдје постоји будућност.

Тада питање више неће бити само како да задржимо људе. Питаћемо како да их вратимо. И управо ту видим једну од највећих развојних шанси Републике Српске у наредној деценији.

Ми смо мала заједница и због тога сваки човјек вриједи много. Свако дијете које се роди. Сваки млади човјек који одлучи да остане. Свака породица која добије треће или четврто дијете. Сваки наш човјек који се након десет или двадесет година проведених у иностранству врати и овдје поново отвори врата своје куће.

Све су то наше побједе.

Зато демографску политику не смијемо свести само на накнаде. Она јесте 500 КМ када се дијете роди и 746 КМ материнског додатка, али је истовремено и радно мјесто његовог оца и мајке. Вртић. Школа. Стан. Болница. Парк. Сигурна улица. Вјера да ће за десет година овдје бити боље него данас.

И, можда најважније, друштвена клима која породицу и дјецу доживљава као радост, а не као терет. Морамо поново говорити о породици са поносом. О мајчинству и очинству са поштовањем. О трећем и четвртом дјетету са радошћу. О младом човјеку који остаје у свом граду као о успјеху. О човјеку који се вратио из иностранства као о добитку за цијелу Републику.

Не можемо људима прописивати срећу нити одлучивати умјесто њих како ће живјети.

Али можемо да градимо друштво у којем ће човјек лакше остварити оно што већина људи природно жели – да воли, да буде вољен, да створи породицу, подигне дјецу и да зна да ће она живјети добро.

Због тога кампању "Српска те воли – Љубав су права" видим прије свега као поруку оптимизма. Она говори шта смо урадили. Али још више говори о томе шта желимо да будемо.

Желимо Републику Српску у којој се рађа више дјеце. У којој су породице снажне и сигурне. У којој млади остају. У коју се наши људи враћају. У којој ниједна мајка, отац или дијете не остају сами када им је тешко. И у којој вјерујемо у сутра.

Јер наш народ никада није био народ без наде.

Ми добро знамо колико вриједи Република Српска. Бранили смо је и бранимо је. Градили смо је и градимо је. Развијали смо је и развијамо је. И данас, послије свега кроз шта смо прошли, имамо право да са много више самопоуздања него некада говоримо о ономе што желимо да буде Република Српска сутра.

Наш циљ за будућност мора бити јасан - Република Српска као земља породице, земља дјеце, земља у којој се поштују мајка и отац, чувају наши обичаји и његује хришћанска традиција на којој је наш народ вијековима градио свој систем вриједности.

Земља у којој су љубав, одговорност, солидарност, поштовање старијих и брига за дјецу вриједности које спајају друштво и преносе се са генерације на генерацију.

Република у којој ћемо се радовати сваком новом дјетету, помоћи свакој породици која жели да расте, дати разлог младом човјеку да остане и отворити врата сваком нашем човјеку који жели да се врати.

Не почињемо од нуле. Иза нас су године у којима смо стварали институције, градили путеве, школе, болнице и вртиће, повећавали права породица, помагали мајкама, лијечили нашу дјецу и стварали сигурнију и снажнију Републику Српску.

Сада на тим темељима треба да градимо нову етапу њеног развоја. Да имамо више дјеце. Да имамо снажније породице. Да нам млади остају. Да нам се људи враћају. Да Република Српска буде мјесто у којем се добро живи, али и мјесто којем се припада.

Ми смо Републику Српску стварали да бисмо били своји на своме. Бранили смо је да би била слободна. Градили смо је да би била снажна. А сада је наш задатак да је учинимо најбољим мјестом за живот наших породица и одрастање наше дјеце.

То је Република Српска у коју вјерујем. Република која траје зато што се у њој рађа живот. Република којој се враћа. Република која има будућност. Српска те воли. А љубав је породица, преноси Срна.