Ко има право на бенефицирани радни стаж?

„Знате да су преступници много млађи, од 20 до 30 година су најтежи преступници, самим тим..ево мени је 50. на прагу теже ми је владати са таквим случајевима.Разлог због којег полицијски службеници имају бенифицирани радни стаж произилази из саме чињенице да је од рата па све до данас настрадало 32 полицијска службеника МУП-а РС, док је број повријеђених већи”, рекао је Горан Зец, секретар Синдиката радника унутрашњих послова Републике Српске

Сличан став имају и ватрогасци. Кажу – њихово радно мјесто је свако мјесто на којем избије пожар, саобраћајна несрећа или друга ванредна ситуација. Напретком савремених технологија опаснoсти од пожара и других несрећа се повећава, па тако и ризици током интервенција.

“Најважније да су ватрогасци што млађи и што обученији, то игра велику улогу код самих напора код есктремних интервенција, Можемо причати ту о двије ствари. Лакши дио је тај да су ватрогасци све висе обучени, све висе опремљени, имају опрему који задовољавају ЕУ стандард заштите. Али што се тиче опасности су све веће зато што су технолошки процеси другачије”, рекао је Мирослав Малинић, командир Ватрогасне бригаде Бањалука.

Према подацима Фонда ПИО, бенефицирани радни стаж се признаје за одређене категорије радника, у складу са законским прописима. Стаж се обрачунава тако да се за одређени број мјесеци рада признаје већи број мјесеци стажа, у зависности од тежине и услова рада.

"У стаж осигурања са увећаним трајањем рачуна се вријеме које је осигураник радио као:

• лице са најмање 70% тјелесног оштећења,

• војни инвалид од I до VI групе,

• цивилни инвалид рата од I до VI групе.

За наведене осигураникe са стажом осигурања са увећаним трајањем сваких 12 мјесеци рада рачуна се као 15 мјесеци стажа осигурања.

Најчешће корисници који имају стаж са увећаним трајањем су из дјелатности рударства, металске, хемијске и дрвно - прерађивачке индустрије, сектора безбједности и др", поручују из Фонда ПИО.

Коначну ријеч о критеријумима даје Министарство рада, које дефинише листе занимања и услове под којима се право остварује.

"Радно мјесто на коме је рад нарочито тежак, опасан и штетан по здравље, може се утврдити ако:

- на радном мјесту у непрекидном току процеса рада постоје штетни утицаји на здравље и радну способност радника и поред тога што су примјењене све опште и посебне мјере заштите и здравља на раду утврђене прописима, као и друге мјере које могу утицати на отклањање и смањивање штетних утицаја.

- на радном мјесту због природе и тежине посла физиолошке функције организма опадају у тој мјери да радник послије навршених одређених година живота не може успјешно да обавља своју професионалну дјелатност", наводе из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите.

Док једни сматрају да бенефицирани стаж представља признање за ризичне професије, други упозоравају да би листа занимања могла бити проширена. Питање остаје – да ли су садашњи критеријуми довољни да обухвате све који раде у отежаним и опасним условима?

Ми новинари формално имамо радно вријеме – али само на папиру. У пракси, телефон звони и у поноћ, и за празнике, и кад сте већ кренули кући. Извјештавамо са мјеста саобраћајних несрећа, поплава, пожара, протеста, па чак и са ратишта… Радимо под сталним притиском рокова, јавности и одговорности за сваку изговорену ријеч. Стрес је дио описа посла – али бенефицирани радни стаж није.