Кошарац: Егзодус сарајевских Срба - најпотреснија прича о етничком чишћењу

Кошарац је изјавио Срни да је то огромна жртва узидана у темеље Републике Српске, која све у Српској трајно обавезује.

"У колективном сјећању српског народа заувијек ће остати урезане слике непрегледних колона сарајевских Срба који су у рукама носили личне ствари, иконе и ковчеге са ископаним костима својих најмилијих, тражећи спас у Републици Српској", истакао је Кошарац.

Он је подсјетио да су Срби из Сарајева, који су своју територију и своја огњишта одбранили током рата уз огромне жртве, били приморани да их напусте након потписивања Дејтонског споразума, јер нису жељели да живе под муслиманском влашћу.

БиХ

Кошарац: Провокација бошњачких странака и недостатак знања да ријеше проблеме у ФБиХ

"Ни тада, као ни данас, нисмо вјеровали у искрене намјере бошњачке политике према српском народу. Сарајевска голгота нас је научила историјској лекцији: без наше државе Републике Српске немамо ни слободу ни мир. Зато је Република Српска наша истинска отаџбина и уточиште, и зато је наша света дужност да је чувамо и бранимо", истакао је Кошарац.

Према његовим ријечима, данас, када одређене антисрпске политике покушавају да оспоре и унизе Српску, да јој отму права загарантована Дејтоном и да од отаџбине Срба направе празну љуштуру у којој ће други одлучивати о животу српског народа, Срби су више него одлучни да кажу да се то неће догодити.

"Непоколебљиво смо посвећени патриотским и одговорним политикама лидера Милорада Додика и институција Републике Српске, које стоје на бранику наше слободе. Нећемо дозволити нови егзодус српског народа, нова страдања и скрнављење наше највеће светиње – Републике Српске. Ми чувамо и штитимо нашу Републику Српску, наша права и слободе, не желећи ни милиметра туђег, али не пристајући да било ко одузме оно што је наше", поручио је Кошарац.

Масовни егзодус сарајевских Срба званично је почео 17. фебруара 1996. године из српских сарајевских општина које су након потписивања Дејтонског споразума припале Федерацији БиХ и трајао је готово до краја марта.

Процјењује се да је 120.000 до 150.000 Срба напустило своје домове у општинама Илиџа, Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Рајловац, Грбавица и Ново Сарајево, а један од најпотреснијих аспеката била је ексхумација и преношење посмртних остатака упокојених на територију Републике Српске.