Који су симптоми срчаног удара код жена?

"Цијеле ове године свјетска здравствена организација једну од тема поставила здравље жене односно женског срца или кардиоваскуларне болести код жена. Дефинитивно симптоми нису исти и из тог разлога се статистички биљежи далеко веће умирање жена од кардиоваскуларних болести него што можда ми то у јавности перципирамо. То није само код нас, него у цијелом свијету и у мање и у више развијеним земљама и то и јесте понукало СЗО да направи цијели један програм који смо ми започели 2025. године", рекла је проф. др Тамара Ковачевић Прерадовић предсједник управног одбора удружења кардиолога Републике Српске и предсједник 34. огранка америчког колеџа кардиолога за Републику Српску и Србију.

Прошле године у Бањалуци је одржан конгрес свјетског нивоа "Праксис" који је је био под покровитељством америчког колеџа кардиолога гдје је гост била један од чувених кардиолога из Америке Роксана Меран са којом је и прича о женском срцу и почела, каже др Ковачевић Прерадовић.

Симптоми нису типични

"Симптоми најчешће нису типични, попут бола у грудима, више је то осјећај недостатка ваздуха неко мало веће замарање понекад залупа срце, мучнина неке неспецифични нагони на повраћање и оно што је такође специфични је да се тај период највише дешава у периоду жене перименопаузе негдје око 40 године живота. Када нас низ цијелих симптома креће да се јавља због перименопаузе и она и саме жене мисле да то није ништа, то су мало хормони, нешто данас нисам добро спавала и то је то. И то је један научни ослон зашто сада хоћемо овакав вид кампања, да укажемо на то. Да видимо гдје можемо пронаћи управо оне жене које имају те симптоме", рекла је др Ковачевић Прерадовић.

Према њеним ријечима, срчани удар када се догоди доноси смртни исход или инвалидитет који није само инвалидитет за жену већ и за њену породицу и цијело друштво.

Здравље

Пријети ли вам инфаркт? Анксиозност може да опонаша симптоме

"Пола популације су особе женског пола и жене апсолутно нису заштићене у одређеном дијелу свог живота од кардиоваскуларних болести. За мене је био фрапантан податак припремајући овај пројекат и пртећи неке свјетске трендове и препоруке. Сви знамо колико је карцином дојке тешко обољење и колико се жене са тим боре и породице. Када сам прочитао да је 14 пута више жена умире од кардиоваскуларних болести него од карцинома дојке онда схватите колико је то страшан податак", каже др Никола Шобот, потпредсједник удружења кардиолога Републике Српске и национални координатор за интервентну кардиологију Републике Српске.

Честа пракса јесте сусретање са пацијентицама које долазе касно управо због касног препознавања симптома који су неспецифични. У таквим случајевима пуно се не може ни помоћи. Највећи ризик за срчани удар јавља се у перименопаузи тј. од 40. до 70. година, каже Шобот.

"Жене су заштићене својим полним хормонима одређени дио живота и негдје се не обраћа пажња толико код жена на кардиоваскуларне болести. Врло брзо по ризику жене стижу мушкарце када крене климакс односно пад полних хормона који дјелује протективно. Управо су те пацјентице оно на шта се требамо фокусирати и које су тема и самог овог пројекта и цијеле акције превентивног дјеловања", каже Шобот.

Важно је скренути пажњу

"Ми пратимо и податке Института за јавно здравље Републике Српске, нажалост ти бројеви показују код нас да свака друга жена у Републици Српској умире због срца и крвних судова. Захваљујући претходним пројектима, ми биљежимо лагани тренд обољевања и умирења од кардиоваскуларних болести у Републици Српској", каже др Ковачевић Прерадовић.

Како каже, што се тиче узимања терапије, жене су у односу на мушку популацију досљедније.