Наставља се сага у Заводу за дијализу и трансплантацију Републике Српске

23.06.2026 19:32

Коментари:

0
Дијализа
Фото: ATV

Замислите да вам је дијализа неопходна сваки или сваки други дан, јер вам је рад бубрега слаб или никакав. Е сад, замислите да у таквој ситуацији немате сву потребну терапију за лијечење. Управо то је реалност пацијената у Заводу за дијализу и трансплантацију Републике Српске, од 1. јануара 2026. године.

Пацијенти истичу да се суочавају са несташицом лијекова, која траје много дуже него што управа Завода признаје, која, како кажу, врши притисак на све који о томе јавно проговоре. Пацијенти су присиљени да сами набављају лијекове који недостају, а ако пожеле да рефундирају новац од Фонда здравственог осигурања, јер терапија није јефтина, морају прво добити потврду из Завода да немају потребну терапију, због чега многи пацијенти одустану од поврата.

"Ја сад тврдим да је у траговима долазило. Није то било као што каже директор дан/два, него ја тврдим, што и сестре све знају и потврдиле су то, да нема лијекова. Значи, у Бијељини на 166 пацијената је дошло 500 доза Бинокрита за пет мјесеци, онда вам је јасно какво је стање, јер то не може да издржи ни седмицу дана. Нажалост, пацијенти се суочавају са проблемима тако што пацијент који је изашао у јавност и потврдио да није имао лијекове и да му је хемоглобин био 167, те да је примио четири дозе исти дан да би преживио, трпио је притиске, а касније су га игнорисали", рекао је Александар Радун, предсједник Удружења дијализираних, трансплантираних и хроничних бубрежних болесника Републике Српске.

"Задовољна сам лијечењем до Нове године, од тада је постало проблематично јер немамо лијекова. Ја као прва трудница на дијализи нисам имала Бинокрита, нисам имала калцијума. Нисам имала ништа, као ни остали пацијенти. Морала сам за лијек молити на другим одјелима и куповати сама", рекла је Слађана Симиџија, пацијент.

Да стање није идеално, потврдили су и медицински радници у Заводу. Истичу да су тренутно добили одређене количине лијекова, али да је истина да често имају несташицу због нередовне набавке. Љекар који је стао пред нашу камеру и дао изјаву, након два дана од тога, дао је отказ.

"Сад тренутно имамо, а раније је било повремених несташица лијекова. Некад није било јер су биле повремене набавке када нисмо имали континуитет набавки тих лијекова. Зашто је то било, и шта је ту било, ја не знам", рекао је Александар Арежина, нефролог.

Фонд здравственог осигурања Републике Српске одржао је састанак са пацијентима из Завода, након чега су одлучили да се укључе и помогну са набавком лијекова како би заштитили пацијенте.

"Фонд здравственог осигурања Републике Српске накнадно је укључен у процес рјешавања питања централизоване набавке лијекова за пацијенте на дијализи, и то након што смо од Завода за дијализу добили техничку спецификацију у вези са лијековима које је потребно набавити. Фонд је одмах након запримања захтјева предузео све активности како би се обезбиједила континуирана терапија и избјегао било какав прекид у доступности лијекова за пацијенте. С обзиром на то да Закон о јавним набавкама БиХ за ову врсту поступка прописује рокове од најмање 45 дана, Фонд се није задржао искључиво на спровођењу законске процедуре, већ је паралелно радио на проналажењу рјешења која ће омогућити да пацијенти ни у једном тренутку не остану без неопходне терапије до окончања поступка јавне набавке", наводе из Фонда здравственог осигурања Републике Српске.

В. д. директора Завода рекао је да је несташица трајала само неколико дана и да се уз помоћ Фонда тај проблем ријешио у кратком временском року. Завод је признао да имају недостатак лијекова тек након што се у ову ситуацију укључио Фонд, након чега се није могла демантовати информација да немају све потребне лијекове. Наводи и да несташица лијекова није спорна као што пацијенти истичу јер, према његовим ријечима, нико није био животно угрожен. Демантује наводе да су поједини пацијенти и чланови медицинског особља били под притиском управе.

"Када је у питању недостатак Бинокрита то је посљедица недостатка лијека на глобалном тржишту, на који Завод никако није могао да утиче. Укључењем ФЗО нама је драстично олакшан процес саме набавке. Дакле, централизована је набавка лијекова. Фонд је нама изашао у сусрет и омогућио нам да дођемо до лијекова", рекао је Горан Топић, в. д. директора Завода за дијализу и трансплантацију Републике Српске.

Сага у Заводу за дијализу и трансплантацију Републике Српске одвија се без епилога већ мјесецима уназад. Удружење дијализираних, трансплантираних и хроничних бубрежних болесника апелује на јавност и тражи институционалну помоћ у рјешавању овог проблема. Један од захтјева је и смјена управе Завода у чијем су мандату и настали проблеми. Неопходно је да се рјешење нађе што прије, јер се оваквом политиком на коцку ставља живот оних који се свакако свакодневно боре за живот, истичу пацијенти.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: